Авидја (санскрит: avidyā), често преведена као незнање, представља фундаментални концепт у индијској филозофији и религијама, посебно у хиндуизму и будизму. Она није једноставно недостатак знања, већ активно погрешно разумевање, илузија или обмана која скрива истинску природу стварности и води до патње. Авидја је корен циклуса постојања (самсаре).
Авидја у хиндуизму (посебно Веданти)
У хиндуизму, а посебно у школи Адвајта Веданте, авидја је идентификована као маја (илузија) – космичка сила која чини да се чини да је јединствени Брахман (врховна стварност) мноштво облика у свету. Авидја је индивидуално незнање које спречава појединца да спозна своју праву природу као атман (душа) – да је истоветан са Брахманом. Ово незнање је разлог зашто се душа осећа одвојено од универзалне свести и везана је за материјални свет.
Авидја у будизму: корен патње
У будизму, авидја је прва карика у ланцу условљеног настајања (пратитјасамутпада) и сматра се кореном све патње (дукха) и поновних рођења. Овде, авидја се односи на незнање о Четири племените истине и непостојању трајног сопства (анатман). Због авидје, бића се држе илузије трајног "ја", што доводи до везаности, мржње и заблуде, а самим тим и до патње.
Незнање о истинској природи стварности
Авидја није само недостатак информација, већ дубоко укорењено погрешно разумевање стварности. То је веровање у постојаност онога што је променљиво, у задовољство тамо где постоји патња, у постојање сопства тамо где га нема, и у привлачност онога што је непривлачно. Оно ствара илузије дуалности и сепарације.
Авидја као препрека ослобођењу
У обе традиције, авидја је главна препрека на путу ка ослобођењу (мокша у хиндуизму, нирвана у будизму). Док год постоји авидја, бића су заробљена у циклусу самсаре, подложна поновним рођењима и патњи. Уклањање авидје је кључ за постизање просветљења и крајњег ослобођења.
Последице авидје: карма и самсара
Авидја директно води до карме (дела и њихових последица) и настављања самсаре (циклуса рођења, смрти и поновног рођења). Заблуда проузрокована авидјом тера бића да се понашају на начине који стварају лошу карму, што их везује за бескрајни циклус постојања испуњен патњом.
Превазилажење авидје: мудрост (прађња)
Лек за Авидју је мудрост (прађња) или истинско знање. У хиндуизму, то је спознаја јединства атмана и Брахмана. У будизму, то је разумевање Четири племените истине, анатмана и празне природе свих феномена. Мудрост распршује таму незнања, баш као што светлост распршује таму.
Путеви до мудрости: медитација и дисциплина
Постизање мудрости и превазилажење авидје захтева духовну праксу. У хиндуизму то могу бити јога, медитација, проучавање светих текстова и вођење под гуруом. У будизму, медитација (саматха и випасана), етичка дисциплина (шила) и проучавање Дарме су неопходни путеви за култивисање увида.
Авидја није злонамерна
Важно је напоменути да авидја није злонамерна сила у моралном смислу. Она је пре универзална несвесност или фундаментална погрешна перцепција која је урођена у циклусу постојања. Није нешто што се свесно бира, већ стање ума које треба препознати и превазићи.
Авидја у свакодневном животу
Авидја се манифестује и у нашем свакодневном животу кроз илузије које стварамо о себи и свету. То су веровања да су материјална добра извор трајне среће, да је "ја" стално и непроменљиво, или да је наша перспектива апсолутна истина. Овакво незнање доводи до погрешних одлука, сукоба и незадовољства.
Ослобођење од авидје: просветљење
Крајњи циљ духовне праксе у овим традицијама је ослобођење од авидје, што резултира просветљењем. Када се авидја распрши, биће види стварност онаквом каква јесте – без илузија. Ово доноси крај патњи, ослобађање од самсаре и постизање стања истинске слободе и блаженства.
Нема коментара:
Постави коментар