Арвалска браћа

Арвалска браћа (лат. Fratres Arvales, што значи "Браћа поља") били су староримски свештенички колегијум чија је главна дужност била да приносе годишње јавне жртве за плодност поља и обезбеде добре жетве. Они представљају један од најдревнијих и најзагонетнијих свештеничких редова у римској религији.

Порекло и структура

• Древно порекло: Легенда о њиховом оснивању повезује их са самим Ромулом, првим краљем Рима. Прича каже да је Ромул заузео место једног од дванаест синова своје дојиље, Акe Ларентије, након што је један од њих умро, и тако формирао братство са осталих једанаест. Ово сугерише њихову изузетно велику старост, можда чак и пре оснивања Рима.
• Чланство: Колегијум се састојао од дванаест свештеника, који су били бирани доживотно, искључиво из највиших рангова римског друштва, углавном сенаторских породица. За време Царства, владајући цар је готово увек био један од њихових чланова. Чланство је било веома престижно и добијало се кооптацијом (избором од стране постојећих чланова). Имали су магистра (председника) и фламена (свештеника) који су се бирали на годишњем нивоу.
• Опадање и обнова: Током Римске републике, чини се да је значај Арвалске браће опао и њихове праксе су биле скоро заборављене. Међутим, цар Август их је, као део своје шире верске обнове и повратка "традиционалним вредностима", оживео око 21. године п.н.е. Под Августом и његовим наследницима, колегијум је поново стекао велики углед, а њихови обреди су постали детаљнији и формализованији.

Ритуали и дужности

Главна дужност Арвалске браће била је обожавање богиње Деа Дије (Dea Dia), древне богиње плодности и изобилних жетви. Иако је о самој Деа Дији мало познато ван контекста овог свештенства, њено име сугерише везу са дневном светлошћу и небом, важним за раст усева.

Њихови ритуали су најдетаљније документовани у "Акта Арвалија" (Acta Arvalia) – записима њихових годишњих састанака и обреда, уклесаних у мермерне плоче, које су пронађене у њиховом светом гају изван Рима (данашња Маљања Векија). Ови записи, који обухватају период од 14. до 241. године н.е., драгоцен су извор за проучавање римске религије и историје.

Кључни обреди укључивали су:

1. Тродневни фестивал Деа Дије: Ово је био њихов главни годишњи фестивал, који се одржавао у мају.
   • Први дан: Одржавао се у Риму, у кући магистра. Укључивао је банкете и приношење воћа и тамјана богињи.
   • Други дан: Свечаности су се преносиле у свети гај Деа Дије, око 7 километара од Рима. Овде су се приносиле жртве (прасићи за прочишћење, бела крава за богињу), а затим би свештеници, одевени у венце од класја, изводили свети плес (tripudium) и тајно певали "Кармен Арвале" (Carmen Arvale). Ово је древна химна на архаичном латинском, чије значење у каснијим временима није било у потпуности разумљиво ни самим Римљанима, што сведочи о њеној старости.
   • Трећи дан: Поново се одржавао у Риму, са банкетима и даљим обредима.
2. Завети за цара: Под Царством, Арвалска браћа су такође имала важну улогу у приношењу свечаних завета и жртава за здравље и просперитет цара и његове породице. Ови завети су се обично давали 3. јануара и на друге ванредне прилике (нпр. цареве рођендане, опоравак од болести).
3. Амбарвалија (Ambarvalia): Ово су биле поворке и жртве око пољопривредних поља, ради њиховог прочишћења и обезбеђивања плодности, често на границама Рима.
4. Архаични елементи: У ритуалима су постојале архаичне карактеристике, попут забране употребе гвожђа у одређеним фазама, употребе посуда од непечене земље (olla terrea) и специјалног сребрног кадионика украшеног грудвама земље.

Значај

• Континуитет и традиција: Арвалска браћа симболизују дубок корен римске религије у пољопривредним и аграрним култовима, показујући њихову везу са плодношћу земље и основним преживљавањем.
• Августова обнова: Њихово оживљавање од стране Августа наглашава његову политику враћања традиционалним римским вредностима и религији, као начин да легитимише своју власт и успостави нови поредак након грађанских ратова.
• Извор информација: "Акта Арвалија" је један од најбоље очуваних и најдетаљнијих извора о конкретним ритуалним праксама у Риму, дајући нам јединствен увид у свакодневни рад једног свештеничког колегијума.
• Изумирање: Као и многи други пагански култови, Арвалска браћа су укинути негде око 400. године н.е., са ширењем и учвршћивањем хришћанства као државне религије Римског царства.

Арвалска браћа су фасцинантан прозор у древни римски верски свет, који показује како су се древни аграрни корени спојили са каснијом државном и царском религијом.

Портрет цара Луција Вера као брата Арвала (око 160. године н. е.)