Еон

Еон (αἰών) је старогрчка реч која има богату и сложену историју, развијајући се у значењу од једноставног концепта „живота“ или „животног века“ до дубоких филозофских и теолошких идеја „вечности“, „старости“ или чак персонификованог божанства.

1. Етимологија и основна значења:

Реч еон потиче од протоиндоевропског корена који значи „живот“ или „витална сила“. У раној грчкој књижевности (као што је Хомер), могла је значити:

• Живот: Трајање живота појединца.
• Доба/Генерација: Временски период, попут људске генерације или века.
• Кичмена срж: Пиндар и Емпедокле су је чак користили да означе животну течност кичмене сржи, повезујући је са виталношћу.

2. Еон у старогрчкој филозофији:

Филозофи су проширили концепт, посебно у вези са временом и вечношћу:

• Хераклит: Говорио је о „вечно живој ватри“ (πῦρ ἀείζωον), што одражава филозофско тумачење еона као вечног.
• Емпедокле: Користио је реч еон да означи вечни живот и вечну природу елемената и сила космоса.
• Платон: У свом делу „Тимај“, Платон је направио чувену разлику између Времена (χρόνος), које је покретна слика вечности и односи се на свет постајања, и Вечности (αἰών), која је безвременска, непокретна и односи се на свет непроменљивих облика и бића. За Платона, еон представља тоталитет постојања који се доживљава истовремено.
• Аристотел и Плотин: Каснији филозофи су наставили да граде на овој разлици, често повезујући еон са идејом „увек постојања“ (ἀεί + ὄν).

3. Еон као хеленистичко божанство:

До хеленистичког периода (отприлике од 3. века пре нове ере па надаље), Еон је почео да буде персонификован, па чак и обожаван као божанство, посебно у синкретичким контекстима под утицајем египатских, персијских и римских идеја о цикличном времену и вечности.

• Атрибути: Као божанство, Еон је био повезан са:
  • Вечним временом: бескрајно трајање, циклуси космоса, судбина и предодређеност.
  • Плоднопћу и обновом: Стално обнављање живота и годишњих доба.
  • Суверенитетом: Често приказан као владар, понекад повезан са одређеним божанским заштитницима или царевима, што означава њихову вечну владавину.
• Иконографија: Еон је често приказиван као:
  • Млада фигура или старац, симболизује бескрајни циклус живота и смрти.
  • Понекад се повезује са зодијачким точком или змијом која окружује његово тело, што означава циклично време и вечност.
  • У неким случајевима, посебно у митраизму, приказиван је као фигура са лављом главом обавијена змијом, често држећи кључеве (прошлости и будућности) и стојећи на глобусу, представљајући космичко време, јединство супротности (светлости и таме, стварања и уништења) и контролу небеских сила. Овај митраистички Еон (такође поистовећен са Хроносом или Фанесом) је дубок симбол мистерија стварања и вечности унутар тог култа.

4. Еон у гностицизму:

У гностичкој космологији, концепт Еона добија веома специфично и хијерархијско значење:

• Еманације Бога: Еони су божанска бића или првобитне еманације које произилазе из врховног, трансцендентног Бога (Монаде, Битоса или Плероме). Они су духовни ентитети који чине „Пуноћу“ (Плерому) божанског царства.
• Хијерархијски парови (сизигије): Еони често еманирају у мушко-женским паровима названим „сизигије“, који представљају различите аспекте или атрибуте божанског.
• Мост између Бога и Стварања: Ови Еони формирају сложене хијерархије, при чему су они ближи врховном Богу савршенији, а они даље воде ка стварању материјалног света. Гностичко разумевање космоса често укључује „грешку“ или „пад“ нижег Еона (нпр. Софије) што резултира мањкавим материјалним универзумом којим влада мање, незнајуће божанство (Демијург).
• Знање (Гноза): Спасење у гностицизму подразумева стицање гнозе (знања) како би се превазишао материјални свет и вратио у Плерому, царство Еона.

5. Еон у савременој употреби:

• Грчка реч еон је етимолошки корен савремене српске речи еон. У савременом српском језику, „еон“ се обично односи на:
  • Веома дуг, неодређен временски период: „Прошли су еони откако сам те последњи пут видео.“
  • Геолошка ера: У геологији, еон је највећа деоба геолошког времена (нпр. фанерозоик еон).
  • Космолошко време: У физици и космологији, еон се може односити на изузетно дуге временске периоде или космичке епохе, као што је у конформној цикличној космологији Роџера Пенроуза.

Укратко, еон представља спектар значења од свакодневног „животног века“ до крајњег концепта вечности, а његова персонификација као божанства у разним хеленистичким мистеријским култовима, посебно митраизму, дубоко је утицала на филозофску и религиозну мисао у античком свету.

Еон приказан као младић са крилима причвршћеним за слепоочнице, стоји у кругу зодијака, са Тером и четири путија (који представљају годишња доба) у близини, римски мозаик, Сентинум, око 200–300. године нове ере