Загробни живот: исламски концепти

Исламски концепти загробног живота (ал-Ахира) су међу најдетаљнијим и централним принципима вере, уз веровање у Бога (Алаха) и Његове пророке. Куран и Сунет (учења и праксе пророка Мухамеда) пружају опсежне описе фаза и одредишта која очекују човечанство након смрти. Основни принцип је одговорност и божанска правда, где ће свака особа бити суђена за своја дела у овом животу.

Кључне фазе и концепти исламског загробног живота:

1. Смрт и путовање душе:

   • Анђео смрти (Малак ал-Мавт): Када дође одређено време за особу, анђео смрти узима њену душу.
   • Одлазак душе: Душа верника се описује као душа која глатко напушта тело и узлази, док се душа неверника извлачи са муком.
   • Испитивање у гробу: По сахрани, два анђела, Мункар и Накир, посећују покојника у његовом гробу. Они испитују душу о његовом Господу, његовој религији и његовом пророку. Верник ће одговорити исправно, и његов гроб ће се проширити и испунити светлошћу; неверник ће пропасти, и његов гроб ће се стегнути и испунити муком.

2. Барзах (Међустање):

   • Живот у гробу: Ово је стање између смрти и Судњег дана. Душе су у Барзаху, доживљавајући или прелиминарну утеху или прелиминарну муку, у зависности од својих дела у животу.
   • Свест: Душе у Барзаку су свесне и могу донекле да интерагују са својим окружењем, мада не са живим светом на исти начин.
   • Трајање: Ово стање траје до Судњег дана.

3. Судњи дан (Јавм ал-Кијама):

   • Трубни звук: Арханђел Исрафил ће два пута затрубити у трубу. Први звук ће проузроковати смрт свих живих бића, а други ће васкрснути сва створења од Адама до последњег људског бића, враћајући их у живот да стану пред Аллаха.
   • Окупљање човечанства: Сви људи, џини, па чак и животиње биће окупљени на пространој равници.
   • Књига дела (Kitāb al-A'māl): Свакој особи биће представљен комплетан запис дела, и добрих и лоших. Алах каже да ништа неће бити изостављено.
   • Вага (Мизан - ميزان): Дела ће бити мерена на божанској ваги. Добра дела ће бити мерена наспрам лоших дела. Исход овог мерења одређује нечије коначно одредиште.
   • Заступништво (Шафа'ах): Пророку Мухамеду ће бити дозвољено да се заузме за своју заједницу (Уму), тражећи опроштај за њихове грехе. Други пророци, мученици и праведници такође могу да се заузму.

4. Мост (ал-Сират):

   • Мост за који се каже да је тањи од длаке и оштрији од мача, који се протеже преко паклене ватре.
   • Сви појединци, праведни и зли, морају покушати да га пређу.
   • Верници ће брзо прећи, вођени својим добрим делима и светлошћу своје вере, док ће неверници пасти у Пакао.

Коначне дестинације:

1. Џенет (Рај/Небо):

   • Природа: Крајња награда за оне који су веровали у Алаха, живели праведно и чија су добра дела надмашила лоша. То је место вечног блаженства, незамисливе лепоте и савршене радости.
   • Опис: Куран описује Џенет живописним сликама: бујне баште, текуће реке воде, млека, вина и меда; обилно воће, хлад, удобан намештај и лепе пратиље (хурије за мушкарце, праведне супруге и за мушкарце и за жене).
   • Нивои: Џенет има више нивоа (дараџат), а највиши је Фирдеус (Еден), резервисан за најправедније и најпобожније.
   • Крајња награда: Највећа награда у Џенету је сусрет са Алахом, што се сматра крајњим задовољством и чашћу.

2. Џехенам (Пакао):

   • Природа: Крајња казна за оне који нису веровали у Алаха, одбацили Његове посланике, порекли истину и починили тешке грехе без покајања. То је место интензивне, вечне муке и патње.
   • Опис: Куран описује Џехенем застрашујућим сликама: беснећи пожари, врелина, кључала вода, трновита храна, гнојни гној и мучни ланци. Бол је и физички и духовни.
   • Нивои: Џехенам такође има више нивоа (дараџат или даракаат), са различитим степенима казне у зависности од тежине нечијих грехова.
   • Трајање: За невернике и оне који су умрли у стању политеизма (ширка) или апсолутног порицања, Џехенам је вечан. За муслимане који су починили грехе, али су веровали у Алаха, то је привремено место очишћења, након чега могу на крају бити примљени у Џенет Алаховом милошћу.

Централна улога загробног живота у исламу:

Веровање у загробни живот није само теолошки концепт; оно дубоко обликује свакодневни живот, морал и поглед на свет муслимана:

• Мотивација за добра дела: Знање о божанској одговорности подстиче праведан живот, придржавање Курана и Сунета и избегавање греха.
• Стрпљење у невољи: Пружа утеху и стрпљење у временима тешкоћа, уз разумевање да је овај живот привремен и да већа награда чека у загробном животу.
• Правда и правичност: Потврђује да ће се врховна правда задовољити, чак и ако се не види на овом свету.
• Сврха живота: Даје животу дубоку сврху изван светских достигнућа, усмеравајући деловање ка стицању Алаховог задовољства и обезбеђивању повољне вечне судбине.

Дакле, исламски загробни живот је детаљан и сложен систем веровања који наглашава божанску правду, одговорност и вечне последице нечије вере и поступака.

Персијски приказ из 15. века који приказује Мухамеда, Бурака и Гаврила како посећују пакао, где „бестидне жене“ горе због изазивања похоте код мушкараца показујући косу у јавности.