Адад

Адад (акадски), такође познат као Хадад (западносемитски/ханански/арамејски), Ишкур (сумерски) и могуће Бал (титула која значи „Господ“), био је бог олуја, грома, муње, кише, а понекад и ветра и поплава у древном месопотамском и ширем блискоисточном пантеону. Био је моћно и сложено божанство, које је отелотворило и животворне и разорне силе природе.

Имена и регионалне варијације:

• Адад: примарно акадско (асирско-вавилонско) име.
• Хадад (или Хада/Хаду): Име распрострањено у северозападним семитским областима, укључујући Ханан и Арам. Неки научници верују да библијски пагански бог Вал представља референцу на Хадада.
• Ишкур: Сумерско име за божанство које је у раној фази синкретизовано са Ададом/Хададом.
• Рамману („Громовник“): акадско име за Адад.
• Баал: Иако је значило „господар“ и примењивало се на различита божанства, у неким контекстима, посебно у Леванту, посебно се односило на Хадада као главног бога олује.

Функције и овлашћења:

• Контролор времена: Адад је био првенствено одговоран за небо и све временске појаве повезане са олујама.
• Двострука природа: Виђен је и као добротворни давалац кише која је ђубрила земљу и обезбеђивала пољопривредни просперитет, и као разорна сила која је могла да изазове разорне олује, поплаве и град. Нагласак његовог лика често се разликовао регионално, са доброћуднијим фокусом на сушнију северну Месопотамију и застрашујућим аспектом на југу склоном поплавама.
• Бог ратник: Његова способност да командује разорним силама природе учинила га је и ратоборним божанством, способним да савлада непријатеље.
• Бог прорицања и правде: У Месопотамији, Адад је често био повезиван са богом сунца Шамашем као заштитник прорицања, гатања (посебно хепатоскопије - читања знакова из јетре) и као сведок у правним контекстима.
• Плодност: Иако је првенствено био бог олује, његова улога у доношењу кише повезивала га је и са плодношћу земље и усева.

Иконографија и симболи:

• Бик: Бик је био његова најистакнутија света животиња, симболизујући снагу, плодност и његову снажну рику која је личила на грмљавину. Често је приказиван како стоји на или поред бика.
• Муња (или рачва): Адад је често приказиван како држи рачвасту муњу или палицу, што је представљало његову моћ да удара и бљескове олуја. Понекад је муња приказивана као двострука или трострука рачва.
• Рогата главица: Као и многа месопотамска божанства, често је приказиван како има рогату главу, што је означавало његову божанственост.
• Чемпрес: Чемпрес је понекад био повезиван са Ададом као симбол.
• Лав-Змај: У ранијој месопотамској уметности, понекад је био повезиван са змајем са лављом главом, кога је касније заменио бик.

Митологија и односи:

• Отац: У већини митова, његов отац је био бог неба Ану (или Ан на сумерском) или понекад Енлил (бог ваздуха).
• Супруга: Његова уобичајена супруга била је Шала, богиња жита, што га је додатно повезивало са пољопривредним просперитетом. У Ханаану, његова супруга је често била Анат или Атаргатис.
• Друга повезивања: Понекад је био повезиван са другим божанствима попут Шамаша (бога сунца) и Иштар/Инане (богиње љубави и рата).

Центри за богослужење и култ:

• Обожавање Адада/Ишкура/Хадада било је широко распрострањено широм Месопотамије, Ханаана и околних региона.
• Значајни култни центри у Месопотамији били су Каркар (где је био на челу пантеона у почетку) и касније Забан у Асирији. Такође је био обожаван у већим градовима попут Вавилона и Ашура.
• У Леванту је био главно божанство, са важним центрима у северној Сирији и дуж феничанске обале.

Наслеђе:

Адад је био витално божанство на древном Блиском истоку миленијумима. Његова контрола над основним елементима попут кише и олуја значила је да је био и страхопоштован и поштован. Његов лик и атрибути налазе се на безбројним печатима, рељефима и у бројним текстовима, истичући његово значајно место у верском и културном пејзажу тог времена. Његов утицај се проширио чак и на касније периоде, са асоцијацијама на грчког Зевса и римског Јупитера.

Асирски војници Ашурбанипала носе статуу Адада (такође познатог као Раман), бога буре и грома.