Помирење: јеврејски концепт

У јудаизму, концепт помирења (хебрејски: Капара или Кипурим) је сложен и вишеслојан, фокусиран на поновно успостављање исправног односа између појединца и Бога, као и између појединца и других људи. За разлику од неких других религија, јудаизам генерално не наглашава "наследни грех" или аутоматско искупљење кроз један догађај; уместо тога, нагласак је на индивидуалној одговорности, покајању и активној тежњи ка исправљању грешака.

Кључни аспекти јудејских концепата помирења су:

1. Тешува (Покајање/Повратак):

   • Ово је најважнији и најосновнији концепт. Реч Тешува дословно значи "повратак" – повратак Богу, себи самом и исправном путу.
   • Процес Тешуве укључује:
     1. Жаљење: Искрено жаљење због учињеног греха.
     2. Напуштање греха: Престанак са греховним понашањем и одлука да се оно не понови.
     3. Исповедање (Видуи): Вербално признавање греха Богу.
     4. Поправљање штете: Ако је грех био против другог човека (нпр. крађа, клевета, наношење штете), помирење се не може постићи само са Богом. Грешник мора прво да надокнади штету и да затражи опрост од оштећене стране. Без овог корака, чак ни Јом Кипур не доноси помирење за такве грехе.
     5. Одлука за будућност: Чврста намера да се грех не понови када се укаже прилика. Врхунац Тешуве је када се човек нађе у истој ситуацији у којој је претходно згрешио, али овога пута одоли искушењу.
   • Тешува је доступна сваком појединцу у било ком тренутку и на било ком месту, и сматра се Божјим даром који омогућава стални повратак праведности.

2. Јом Кипур (Дан помирења):

   • Ово је најсветији дан у јеврејском календару, кулминација "Десет дана покајања" који почињу Рош Хашаном (јеврејском Новом годином).
   • На Јом Кипур, Јевреји се уздржавају од хране и пића (посте 25 сати), рада, прања, мазања уља, ношења кожне обуће и брачних односа. Дан се проводи у молитви, исповедању грехова и дубоком промишљању.
   • Верује се да на Јом Кипур Бог запечаћује судбину сваког појединца за наредну годину. Дан пружа посебну прилику за колективно и индивидуално помирење.
   • Важно је нагласити да Јом Кипур доноси помирење за грехе између човека и Бога. За грехе између човека и ближњег, помирење се мора тражити директно од оштећене особе пре Јом Кипура.

3. Храмске жртве (у прошлости):

   • У доба постојања Јерусалимског храма, жртве су играле значајну улогу у процесу помирења. Постојале су различите врсте жртава (нпр. хатат - жртва за грех, ашам - жртва за кривицу) које су се приносиле за одређене врсте преступа.
   • Међутим, чак и тада, жртва није била аутоматско средство опроста. Она је морала бити праћена искреним покајањем (Тешува) и исповедањем. Пророци су често наглашавали да је послушност Богу и искрено срце важније од самих жртава (нпр. 1. Самуилова 15:22).
   • На Јом Кипур, посебна служба се обављала у Храму са Првосвештеником, укључујући и приношење два јарца – један за жртву, а други као "жртвени јарац" (Азазел), који је симболично односио грехе народа у пустињу.
   • Након уништења Другог храма 70. године н.е., жртве више нису биле могуће. Рабини су одлучили да молитва, покајање (Тешува) и доброчинство (цедака) постају главни начини за постизање помирења.

4. Други начини помирења:

   • Невоље и патња: Понекад се сматра да патња, болест или друге невоље могу донети помирење, посебно за неке озбиљније грехе, ако их појединац прихвати са разумевањем и покајањем.
   • Смрт: На крају, смрт се сматра коначним и потпуним помирењем за све грехе, под условом да је појединац живео са искреном тежњом ка Тешуви. Постоји формула која се изговара пред смрт: "Нека моја смрт буде искупљење за све моје грехе."
   • Проучавање Торе: Проучавање Торе и извршавање заповести такође се сматрају средствима за постизање помирења.

Разлика од хришћанског концепта:

Кључна разлика између јудејског и већине хришћанских концепата помирења лежи у улози посредника. У јудаизму, помирење се постиже директно између појединца и Бога (уз неопходност помирења са ближњим). Не постоји концепт "заступничког помирења" (тј. да неко други плаћа за грехе) на начин на који се то тумачи у многим хришћанским теологијама кроз Христову жртву. Јудаизам наглашава личну одговорност и директан однос појединца са Богом.

Јеврејски првосвештеник носи свете одежде, циц је приказан изнад његовог чела жутом бојом. Горње врпце се могу видети како прелазе преко његовог турбана.