Ко су савезници Ирана? И да ли би ико помогао ако би се САД придружиле Израелу у рату?

Ескалација сукоба и иранска „осовина отпора“

У тренутку када Израел наставља своје нападе на Иран, а амерички председник Доналд Трамп и други светски лидери заоштравају свој став према Исламској Републици, поставља се питање да ли је Иран препуштен сам себи. Трамп је запретио иранском врховном вођи, тврдећи да зна његову локацију и називајући га "лаком метом", захтевајући "безусловну предају" Ирана. Земље попут Немачке, Канаде, Велике Британије и Аустралије такође су пооштриле реторику, захтевајући да Иран у потпуности обустави свој нуклеарни програм. Иран се дуго ослањао на мрежу паравојних група у региону, познатих као „осовина отпора“, које су служиле као одвраћање од директних војних удара. Ова осовина је укључивала Хезболах у Либану, Снаге народне мобилизације (ПМФ) у Ираку, Хути побуњенике у Јемену, и Хамас у Гази. Међутим, Израел је у последње две године нанео значајне ударце овој мрежи; Хезболах је неутралисан, а иранске милиције у Сирији су углавном протеране након пада Асадовог режима. Упркос томе, Иран задржава јак утицај у Ираку и Јемену, где ПМФ и Хути имају значајне снаге, које би се, због верске солидарности, могле активно укључити у сукоб у случају егзистенцијалне претње Ирану.

Регионални и глобални савезници и њихов опрез

Поред своје „осовине отпора“, Иран одржава блиске везе са неколико регионалних сила, од којих је најзначајнији Пакистан, једина исламска земља са нуклеарним арсеналом. Ирански врховни вођа Али Хамнеи покушава да Пакистан ближе повеже са Ираном у супротстављању израелским акцијама у Гази. Иако су пакистански лидери изразили „непоколебљиву солидарност“ са Ираном, ове изјаве сигнализирају чврст став без експлицитног обавезивања на војну интервенцију. Пакистан такође ради на деескалацији тензија, позивајући друге већински муслиманске нације и свог стратешког партнера, Кину, да дипломатски интервенишу. У последњих неколико година, Иран је такође настојао да побољша односе са бившим регионалним ривалима као што су Саудијска Арабија и Египат, што је довело до шире регионалне подршке Ирану у осуди израелских акција. Међутим, мало је вероватно да би регионалне силе попут Саудијске Арабије, Египта, Уједињених Арапских Емирата и Турске пружиле материјалну подршку Ирану, с обзиром на њихове снажне савезе са САД.

Став кључних глобалних играча и неизвесна будућност

Ирански кључни глобални савезници, Русија и Кина, такође су осудили израелске нападе и раније су штитиле Техеран од кажњивих резолуција у Савету безбедности УН. Ипак, ниједна од ових сила тренутно није спремна да ескалира сукоб директном војном подршком Ирану или отвореним сукобом са Израелом и САД. Аналитичари сматрају да је директно укључивање ових земаља мало вероватно у садашњој фази, иако би се то могло променити уколико се сукоб прошири и Вашингтон отворено почне да тежи промени режима у Техерану. И Русија и Кина имају велике геополитичке и безбедносне интересе у стабилности Ирана, због његове дугогодишње политике „Поглед на Исток“ и потенцијалног утицаја нестабилности на регион и глобалну економију. Ипак, Русија је остала по страни током колапса Асадовог режима у Сирији, једног од својих најближих савезника, и сада је фокусирана на рат у Украјини, не желећи да угрози побољшање веза са Трамповом администрацијом. Кина је пружила снажну реторичку подршку, али историја сугерише да има мало интереса да се директно укључи у сукобе на Блиском истоку.

Чланови Снаге народне мобилизације (ПМФ) носе слике другова погинулих у америчким ваздушним нападима у западном Ираку 2024. године. Ахмед Џалил/ЕПА