Ашер бен Јехиел (хебрејски: אשר בן יחיאל; око 1250–1327. н.е.), познат по свом акрониму Рош (רא"ש, скраћено за Раби Ашер Шејх, или Раби Ашер Сарутски Халах), био је један од најистакнутијих средњовековних рабинских ауторитета и законодаваца. Његово дело је имало огроман и трајан утицај на развој јеврејског права (халахе), посебно у ашкенаским и сефардским заједницама.
Рани живот и позадина
Ашер бен Јехиел је рођен у западној Немачкој, вероватно у Келну или његовој близини, око 1250. године. Потицао је из угледне породице рабина и учењака. Био је ученик рабина Меира из Ротенбурга (Махарам), једног од највећих ашкенаских ауторитета тог времена. Од њега је преузео ригорозан приступ Талмуду и халахичком одлучивању, као и дубоко поштовање за традицију.
Његов живот у Немачкој био је обележен растућим прогонима и несигурношћу за Јевреје. Повећани порези, оптужбе за крвне ритуале и укупна нетолеранција чинили су живот изузетно тешким. Махарам, његов учитељ, био је затворен у Елзасу и одбио је да буде откупљен како би се спречило да власти изнуђују новац од јеврејских заједница.
Пресељење у Шпанију
Око 1303. године, Ашер бен Јехиел је, због прогона и тешких услова у Немачкој, побегао и преселио се у Толедо, Шпанија. Његов долазак у Шпанију био је кључан тренутак, јер је донео ашкенаску ученост и методологију у сефардско окружење, које је тада било доминантно у јеврејском свету.
У Шпанији, где је владавина муслимана и касније хришћана омогућила другачији развој јеврејске мисли, Рош је брзо стекао поштовање. Постао је главни рабин Толеда 1304. године, једног од најважнијих јеврејских центара. Иако је ценио сефардске учењаке и њихову дисциплиновану филозофију, често је критиковао њихов претерани фокус на филозофију и секуларне науке, сматрајући да то одвлачи од проучавања Торе и Талмуда.
Главна дела и допринос халахи
Најважније дело Роша је "Писки ха-Рош", што значи "Одлуке Роша". Ово дело је:
- Коментар на Талмуд: "Писки ха-Рош" је свеобухватна халахичка расправа која прати редослед Талмуда, резимирајући и анализирајући његове дебате.
- Синтеза традиција: Рош је у свом делу синтетизовао учења ашкенаских (тосафистичких) школа са учењима сефардских ришоним (рани ауторитети). Иако је био укорењен у ашкенаским традицијама свог учитеља, укључивао је и ставове Рамбама (Мајмонида) и других сефардских учењака.
- Практична примена: Његов главни циљ био је да изнесе практична халахичка решења, што га је учинило изузетно корисним за рабине и заједнице.
- Јасноћа и једноставност: Иако је био дубок учењак, Рош је настојао да своје одлуке представи на јасан и разумљив начин.
- Ауторитет: "Писки ха-Рош" је постао један од три главна стуба јеврејског права, заједно са Мајмонидовим "Мишне Тора" и Алфасијевим "Сефер ха-Халахот" (Риф).
Осим "Писки ха-Рош", написао је и:
- "Тшувот ха-Рош": Збирка респонза (рабинских одговора на питања о халахи), која пружа увид у практичне проблеме са којима су се суочавале јеврејске заједнице његовог доба.
- Коментар на трактат Авот из Мишне.
Наслеђе
Ашер бен Јехиел, Рош, је имао огроман и трајан утицај:
- Обликовање Шулхан Аруха: Његово дело "Писки ха-Рош" било је један од три главна извора (поред Рамбама и Рифа) које је Јосиф Каро користио приликом компилације "Шулхан Аруха", најважнијег кодекса јеврејског права који се и данас користи.
- Утицај на ашкенаске и сефардске заједнице: Његова јединствена позиција, као ашкенаског учењака који је деловао у сефардском окружењу, омогућила му је да премости јаз између ових двеју традиција, чинећи га ауторитетом за обе.
- Породица учењака: Његов син, рабин Јаков бен Ашер, је такође постао истакнути халахички ауторитет и аутор важног кодекса јеврејског закона, "Арбаа Турим, који је био претеча "Шулхан Аруха".
Рош је преминуо у Толеду 1327. године. Његово име је синоним за ригорозност, ученост и практичност у проучавању и примени јеврејског закона, и остаје један од централних ауторитета за проучавање халахе.
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар