среда, 11. јун 2025.

Јерменска апостолска црква

Јерменска апостолска црква (пун назив: Јерменска апостолска света црква, јерменски: Հայաստանեայց Առաքելական Սուրբ Եկեղեցի) је једна од најстаријих хришћанских цркава на свету, са јединственом историјом, теологијом и структуром. Као црква која припада породици Оријенталних православних цркава, она има специфично место у хришћанству.


1. Историја и утемељење

  • Апостолско порекло: Јерменска апостолска црква своје порекло везује за апостоле Тадеја и Вартоломеја, који су проповедали хришћанство у Јерменији у 1. веку.
  • Прва хришћанска држава: Јерменија је прва држава на свету која је прихватила хришћанство као државну религију. То се догодило 301. године, захваљујући раду Светог Григорија Просветитеља (Григор Лусаворич), који је превео краља Тиридата III и јерменски народ у хришћанство. Свети Григорије је постао и први Католикос Јермена.
  • Стварање јерменског писма: У 5. веку, Свети Месроп Маштоц је створио јерменско писмо, што је омогућило превод Библије и литургијских књига на јерменски језик. Ово је имало кључну улогу у очувању јерменског идентитета и хришћанске вере.

2. Теолошки положај и Халкидонски сабор

  • Миафизитство: Јерменска црква припада Оријенталним православним црквама, које су одбиле одлуке Четвртог васељенског сабора у Халкидону 451. године. Разлог за ово одбијање није био прихватање "монофизитства" у јеретичком смислу (тј. веровање да је Христос имао само једну, искључиво божанску природу која је прогутала људску), већ теолошко неразумевање и језичке баријере.
    • Јерменска црква (и друге оријенталне православне цркве) заступа миафизитску христологију, која тврди да Христос има једну "обједињену" или "састављену" (миа) природу, која је истовремено и потпуно божанска и потпуно људска, без мешања или конфузије. Они виде две природе у Христу као нераздвојно сједињене у једној божанско-људској природи.
    • Због одбијања Халкидонског сабора, Јерменска црква, заједно са Коптском, Сиријском, Етиопском, Еритрејском и Маланкарском сиријском православном црквом, формирају породицу Оријенталних православних цркава.

3. Структура и руководство

Јерменска апостолска црква има комплексну структуру са два главна седишта:

  • Света Столица Ечмијадзина (Մայր Աթոռ Սուրբ Էջմիածին): Налази се у Вагаршапату (Ечмијадзину), Јерменија, и сматра се духовним центром свих Јермена. На челу је Католикос свих Јермена, који је први по части (primus inter pares) и духовни поглавар већине јерменских верника широм света. Тренутни Католикос свих Јермена је Гарегин II.
  • Света Столица Киликије (Աթոռ Սուրբ Կիլիկիոյ): Налази се у Антилијасу, Либан. Основана је након геноцида јерменског народа. Има јурисдикцију над одређеним дијаспорским епархијама, углавном на Блиском истоку. На челу је Католикос Велике куће Киликије, тренутно Арам I.
  • Јерменске Патријаршије: Постоје и две патријаршије са ограниченим јурисдикцијама:
    • Јерменска Патријаршија Јерусалима.
    • Јерменска Патријаршија Цариграда (Истанбул).
  • Дијаспора: Због историјских догађаја, посебно Јерменског геноцида, велики део јерменског народа живи у дијаспори широм света (САД, Француска, Русија, Блиски исток итд.), где Јерменска црква игра кључну улогу у очувању њиховог верског и националног идентитета.

4. Литургија и обичаји

  • Јерменска литургија: Јединствена литургијска традиција, која се служи на класичном јерменском језику (грабар). У њој су присутни елементи који датирају још из рановизантијског и сиријског обреда.
  • Календар: Јерменска црква има свој литургијски календар, са неким специфичним празницима и датумима (нпр., Божић славе 6. јануара, заједно са Богојављењем).
  • Крст: Јерменски крст има специфичан облик, често украшен цветним мотивима, познат као "цветни крст" или "дрво живота".
  • Без мешања воде у вино: За разлику од Иравославне и Римокатоличке цркве, Јерменска црква не меша воду у вино за Евхаристију, што је још једна од специфичности.

5. Изазови и отпорност

Јерменска црква је прошла кроз бројне изазове:

  • Инвазије и окупације: Кроз историју је Јерменија била подложна инвазијама и окупацијама разних царстава (персијских, арапских, османских, руских).
  • Јерменски геноцид (1915-1923): Ово је био најстрашнији догађај у историји јерменског народа, када је Османско царство извршило систематско истребљење око 1,5 милиона Јермена, што је довело до огромне дијаспоре и губитка имовине Цркве.
  • Совјетски период: Током совјетске власти, Црква је била прогоњена и ограничена, али је након распада СССР-а доживела ревитализацију.
  • Улога у очувању идентитета: Кроз векове, Јерменска црква је била главни стуб очувања јерменског националног идентитета, језика и културе, посебно у дијаспори.

Јерменска апостолска црква стоји као сведочанство древне и жилаве хришћанске традиције, која је преживела бројне историјске препреке и наставила да служи као духовни и културни центар свог народа.

Ечмијадзинска катедрала, матична црква Јерменске апостолске цркве

Нема коментара:

Постави коментар