Анан бен Давид (око 715 – око 795. године нове ере) био је веома утицајни јеврејски верски вођа у Вавилонији, који се сматра кључном фигуром у настанку караитског јудаизма. Док су се каснији караити понекад разликовали од његових директних следбеника (познатих као ананити), Ананово радикално одбацивање Усменог закона рабинског јудаизма поставило је темеље за караитски покрет.
Историјски контекст:
Анан бен Давид је живео у 8. веку нове ере током раног Абасидског калифата, периода значајног интелектуалног и верског превирања широм Блиског истока. Јеврејским заједницама, посебно у Вавилонији, углавном су управљали егзиларх, секуларни поглавар јеврејске заједнице, и геоними, духовни вође великих вавилонских академија (Сура и Пумбедита). Рабински јудаизам, са нагласком на Усменој Тори (Мишна и Талмуд) као божански откривеној заједно са Писаном Тором, био је доминантан облик јудаизма.
Према једном широко цитираном, мада потенцијално полемичком, рабинском извештају, Анан је био кандидат за престижну функцију егзиларха, али је одбијен у корист свог млађег брата, Хананије. Ово одбијање је наводно подстакло његову жељу да оснује нови верски покрет. Иако се тачне мотивације расправљају, јасно је да је Анан био учењак рабинског јудаизма који је развио дубока уверења против ауторитета Усменог закона.
Основна уверења и доприноси:
Главни допринос Анана бен Давида било је његово одбацивање Усмене Торе као ауторитативног извора јеврејског права. Ово је био радикалан раскид са главним током рабинског јудаизма, који је сматрао да је Усмени закон усмено пренет од Мојсија на Синају и да је неопходан за тумачење и примену Писане Торе.
Његова кључна уверења и доприноси укључују:
- „Истражуј пажљиво у Светом писму и не ослањај се на моје мишљење“ (אני חיפשתי בכתובים ואין דעתי מסכמת על דעתי): Ова чувена изрека, која му се приписује, сажима његов основни принцип: писана Тора (хебрејска Библија) је једини извор божанског закона. Сваки Јеврејин мора се директно ангажовати у Светом писму да би разумео Божје заповести, без ослањања на тумачења или традиције рабана (следбеника рабинског јудаизма).
- Нови законик: Анан је саставио свој правни законик, Сефер ха-Мицвот („Књига прописа“), написан на арамејском. Ово дело је изложило његова тумачења библијског закона, која су се често значајно разликовала од рабинске халахе (јеврејског закона). Његова тумачења су често била строжа и аскетскија од рабинских, на пример:
- Забрана употребе било какве ватре у суботу, чак и ако је запаљена пре суботе.
- Строга правила у вези са забрањеним браковима (проширивање степена забрањених заједница).
- Специфични календарски прорачуни који су се понекад разликовали од рабинског календара.
- Нагласак на личном тумачењу: Одбацујући рабинску традицију, Анан је ефикасно промовисао идеју да свака особа треба да тежи да директно разуме Тору. Иако је имао своја тумачења, основни принцип је био независно истраживање библијског текста.
- Аскетизам: Ананова учења су често истицала аскетске праксе и строгост, одражавајући шири тренд побожности и секташтва у региону у то време, вероватно под утицајем ране исламске правне мисли.
- Формирање ананита: Његови следбеници су у почетку били познати као ананити. Иако су се њихове посебне праксе развијале, а касније караитске групе понекад критиковале Ананово континуирано ослањање на одређене рабинске методологије или његова специфична тумачења, његов радикални принцип sola scriptura (само Библија) постао је камен темељац караизма.
Наслеђе:
Поступци Анана бен Давида довели су до значајног раскола унутар јудаизма. Покрет који је он покренуо, иако у почетку мали и суочен са интензивним противљењем рабинског естаблишмента (најзначајније од стране Саадија Гаона у 10. веку), на крају се развио у караитски јудаизам. Караити, што значи „читаоци“ (Светог писма), наставили су да подржавају принцип одбацивања Усменог закона и ослањања искључиво на Писану Тору за своју правну и верску праксу.
Ананов изазов је приморао рабински јудаизам да снажније артикулише и брани сопствене традиције, што је довело до интелектуалног и теолошког развоја на обе стране поделе. Данас, караитски јудаизам, иако мала заједница, наставља да постоји, првенствено у Израелу, подржавајући директно придржавање библијског текста.
Нема коментара:
Постави коментар