Олтар

Олтар (од латинског altare, могуће од altus што значи „висок“, или ara што значи „место за спаљивање“) је подигнута структура или платформа која се користи за верске ритуале, жртве или приносе божанствима или прецима. Служи као централна тачка за обожавање и симболички мост између људског и божанског царства.

Опште карактеристике и намена:

• Повишена структура: Олтари су обично повишене површине, од једноставног камења или хумки земље до сложених, резбарених структура направљених од дрвета, камена, метала или других издржљивих материјала.
• Жижна тачка богослужења: Они служе као централна тачка за церемоније, молитве и медитације унутар светог простора.
• Место приношења дарова: Примарна функција већине олтара је да обезбеде освештани простор за приношење дарова. Ови дарови могу да укључују:
  • Жртве: Животињске или, историјски гледано, људске жртве (мада ретке у већини великих религија).
  • Храна и пиће: Либације (ливене течности), житарице, воће, тамјан и кувана јела.
  • Заветни приноси: Поклони који се дају божанству као испуњење завета или у знак захвалности.
  • Симболични приноси: Молитве, намере или чинови побожности.
• Симболично значење: Олтари су често прожети дубоким симболичким значењем. Они могу представљати:
  • Присуство божанског.
  • Свето место сусрета између неба и земље.
  • Место трансформације или заједништва.
  • Спомен-обележје божанствима или прецима.

Олтари у различитим религијама:

Олтари се налазе у различитим верским традицијама, и древним и модерним, иако се њихов облик и функција значајно разликују:

1. Древне религије (нпр. грчка, римска, египатска, келтска):

• Грчка и Рим: Олтари су били свеприсутни, налазили су се у храмовима, јавним трговима и приватним кућама. Коришћени су за жртве боговима (нпр. жртвовање животиња) и за давање завета. Римски олтари (арае) разликовали су се по величини и декорацији, често са угравираним посветама.
• Египат: Олтари су били присутни у храмовима, коришћени за свакодневне приносе хране, пића и тамјана боговима како би се одржао Ма'ат (космички поредак).
• Мезоамерика (нпр. Маје, Астеци): Веома сложени олтари коришћени су за ритуале пуштања крви, људске жртве и приносе како би се умирила моћна божанства и осигурала космичка равнотежа.

2. Аврамске религије:

• Јудаизам:
  • У древном Израелу, олтари су играли централну улогу у Скинији састанка, а касније и у храмовима у Јерусалиму. Жртвеник за жртве паљенице (за животињске жртве) и Жртвеник за тамјан (за паљење тамјана) били су кључни.
  • Рушењем Другог храма, ритуално жртвовање животиња је престало. У савременом јудаизму, синагоге обично немају физичке олтаре у истом смислу. Бима (платформа за читање Торе) и Ковчег (ормарић за свитке Торе) служе као централне тачке, али нису олтари за жртве. Неки тумаче трпезаријски сто, где се дају благослови, као симболични олтар.
• Хришћанство:
  • Католички, православни, англикански, лутерански: Олтар (често назван Господња трпеза или Света трпеза) је централни део цркве, где се слави евхаристија (причешће). Он симболизује Христа и као жртву и као васкрсло присуство. На њега се стављају приноси хлеба и вина, освећују се и конзумирају. Многи олтари садрже мошти светаца.
  • Протестантске (многе деноминације): Иако неке протестантске цркве користе сто за причешће, његова улога је често више симболична, наглашавајући заједнички оброк, а не жртвени олтар у католичком смислу.
• Ислам:
  • Ислам нема олтаре у традиционалном смислу за жртве или приносе унутар џамија. Фокус молитве (салат) је према Каби у Меки, а михраб (молитвена ниша) указује на тај правац. Жртве (као оне током Курбан-бајрама) се обављају ритуално, али не на посебном олтару унутар џамије.

3. Источне религије:

• Хиндуизам:
  • Олтари (веди или мандапе) су централни део хиндуистичког богослужења, налазе се у храмовима и домовима. Користе се за пуџу (ритуално богослужење), приношење цвећа, тамјана, хране (прасада) и обављање хоме или јаџне (ритуала ватре) божанствима.
• Будизам:
  • Будистички олтари су уобичајени у храмовима и домовима. Обично садрже слике или статуе Буде или бодисатви, уз приносе тамјана, свећа, воде и хране. Ови приноси су гестови поштовања и захвалности, а не жртве за божанско смирење, већ чин стицања заслуга или изражавања оданости.
• Шинто (Јапан):
  • Шинтоистичка светиња има олтаре где се камијима (божанствима или духовима) приносе жртве (шинсен) хране, сакеа и других предмета.

Конструкција и карактеристике:

Олтари могу бити веома различити по облику:

• У облику стола: Уобичајено у многим традицијама, посебно у хришћанству и хиндуизму.
• Степенасти: Неки древни олтари су имали више нивоа.
• Подигнуте земљане хумке: Најједноставнији и најранији облици.
• Сличне стубовима: Високе, витке структуре.
• Разрађене резбарене структуре: Често богато украшене верским мотивима.

Материјали се крећу од једноставног камена или дрвета до племенитих метала и накита, у зависности од културе, богатства и значаја олтара.

У суштини, олтар, кроз миленијуме и различите културе, остаје снажан симбол везе између људског и божанског, свети простор где се одвијају интеракција, молитва и обожавање.

Олтар у катедрали Роскилде