Нетанјахуова влада преживела гласање о распуштању израелског парламента

ЈЕРУСАЛИМ (АП) — Влада премијера Бенјамина Нетанјахуа преживела је покушај распуштања израелског парламента рано у четвртак ујутру, а већина његових ултраортодоксних коалиционих партнера придружила му се у гласању против закона који би их приморао да се пријаве за војну службу док је земља у рату.

Гласање је био најозбиљнији изазов за Нетанјахуову владу од напада Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023. године, који је био највећи безбедносни неуспех у историји Израела и покренуо текући рат у Гази. Неуспех закона значи да се ниједан други закон о распуштању парламента, названог Кнесет, не може поднети најмање шест месеци, чиме се јача Нетанјахуова ослабљена коалиција.

Ултраортодоксне странке су бесне што влада није усвојила закон којим би се њихова заједница изузела од обавезне војне службе. То питање је дуго делило јеврејску израелску јавност, посебно током 20-месечног рата у Појасу Газе.

Израелска опозиција се надала да ће бес јавности због изузећа помоћи у рушењу владе. Међутим, само два од 18 ултраортодоксних посланика Кнесета подржала су закон.

Већина ултраортодоксних посланика сложила се да гласа против закона након што је председник Одбора за спољне послове и одбрану Јулиј Еделштајн рекао да су он и ултраортодоксне странке постигли договор на основу новог нацрта закона, о коме ће наставити да разговарају током наредне недеље.

Јицак Голднопф, шеф ултраортодоксне странке Уједињени Тора јудаизам, поднео је оставку у знак протеста на место министра грађевинарства и становања, али ће остати члан Кнесета. Ари Калман, портпарол Голднопфа, рекао је да је министар поднео оставку јер је био фрустриран сталним захтевима Нетанјахуа за више времена за усвајање нацрта закона о изузећу.

„Шта год нису могли да ураде током прошле године, неће урадити ни за недељу дана“, рекао је Калман.

Војна служба је обавезна за већину Јевреја у Израелу, али политички моћни ултраортодоксни, који чине отприлике 13% израелског друштва, традиционално су добијали изузећа ако су студирали пуно радно време у верским семинарима.

Ултраортодоксни, познати и као харедим, или „богобојажљиви“ на хебрејском, кажу да интеграција у војску угрожава њихов традиционални начин живота. Сваке године, отприлике 13.000 ултраортодоксних мушкараца достигне старосну границу од 18 година за регрутацију, али се мање од 10% пријави, према подацима парламентарног Одбора за државну контролу, који је одржао саслушање о овом питању.

Израел је у најдужем активном рату у историји земље, који је довео његову војску до тачке пуцања. Распрострањено одбијање харедима да служе и претње да ће срушити владу током ратног времена разбеснеле су многе Израелце, посебно оне који су служили више рунди резервне службе.

МЕЛАНИ ЛИДМАН

Лидман је репортер Асошијејтед преса са седиштем у Тел Авиву, у Израелу.

Ултраортодоксни јеврејски мушкарци блокирају аутопут током протеста против регрутације у војску у Бнеј Браку, Израел, у четвртак, 5. јуна 2025. (АП Фото/Лео Кореа)