У религијском и историјском контексту, Вазнесење (или Узвишење) се најчешће односи на догађај када је нека особа уздигнута на небо, било телом, душом или обоје, након смрти или на крају свог земаљског живота. Овај концепт је присутан у многим религијама, али је најзначајнији у хришћанству.
1. Вазнесење у хришћанству
У хришћанству, Вазнесење Исуса Христа је кључни догађај који означава његов физички одлазак са Земље на небо 40 дана након његовог васкрсења из мртвих. Овај догађај је описан у Новом Завету, посебно у Делима апостолским (Дела 1:6-11) и наговештен у Јеванђељима.
- Значај Вазнесења Христовог:
- Завршетак земаљске мисије: Вазнесење означава завршетак Исусове земаљске службе и његов повратак Оцу.
- Почетак владавине: Симболизује Исусово устоличење на небу као Господара и Цара, који седи са десне стране Бога Оца.
- Припрема за Светог Духа: Исус је обећао да ће послати Утешитеља, Светог Духа, након свог одласка. Дух је сишао на апостоле на Педесетницу (Духове), десет дана након Вазнесења.
- Нада у Други долазак: Вазнесење даје верницима наду у Исусов други долазак, када ће се вратити на исти начин на који је отишао.
- Божанска природа Христа: Потврђује Исусову божанску природу и његов статус Сина Божијег.
- Празновање: Вазнесење Христово се у хришћанству слави као велики празник познат као Спасовдан, који се обележава четрдесети дан након Васкрса, увек у четвртак.
Осим Христа, у хришћанској традицији се спомињу и друга "вазнесења" или "узимања":
- Вазнесење Богородице (Успење): У католичкој и православној традицији верује се да је Богородица, по завршетку свог земаљског живота, узета на небо телом и душом. Овај догађај се у православљу назива Успење Пресвете Богородице, а у католичанству Узнесење Блажене Девице Марије.
- Пророк Илија: У Старом Завету, пророк Илија је узет на небо у ватреним колима, без смрти (2. Царевима 2:11).
2. Вазнесење у другим религијама
Концепт вазнесења, узимања или духовног уздизања постоји и у другим верским традицијама:
- Јудаизам:
- Енох: У Старом Завету, Енох је такође "узет" од Бога, тако да није окусио смрт (Постање 5:24).
- Мојсије: Иако је Мојсије умро, постоје традиције у јудаизму које говоре о његовом тајанственом узимању или сахрани од стране самог Бога.
- Ислам:
- Мухамедов "Мираџ": Ислам верује у Мираџ (Исра и Мираџ), ноћно путовање пророка Мухамеда из Меке у Јерусалим (Исра), а затим његово уздизање кроз седам небеса (Мираџ) до присуства Алаха. Током овог путовања, Мухамед је примио упутства за дневне молитве. Ово није физичко вазнесење након смрти, већ духовно и физичко уздизање током живота.
- Иса (Исус): У исламу се верује да Исус (Иса) није био разапет, већ да га је Бог уздигао на небо и да ће се вратити пре Судњег дана.
- Будизам:
- Док будизам не говори о физичком вазнесењу на небо у истом смислу као хришћанство или ислам, концепт просветљења (нирване) и паринирване (коначне нирване после смрти Буде или архата) представља највише духовно уздизање и ослобађање из циклуса препорађања. Буда није отишао на "небо" већ је достигао стање изван егзистенције.
- Старогрчка митологија:
- Неки хероји и полубогови, попут Херкула, Ромула (који је уздигнут као бог Квирин) или Ганимеда, су били узети на Олимп и добили бесмртност.
Концепт вазнесења, дакле, симболизује крај земаљског постојања и прелазак у вишу, духовну или божанску сферу, често као награда за изузетну праведност или божанску природу.
Нема коментара:
Постави коментар