Амон

Амон (такође се пише Амун, Амен, Аммон) био је једно од најзначајнијих и најсложенијих божанстава у древној египатској религији. Његово име значи „Скривени“ или „Невидљиви“, што одражава његову мистериозну и свеобухватну природу. Иако је у почетку био локално божанство Тебе, његов значај је експоненцијално растао, посебно током Новог краљевства, што је на крају довело до његовог спајања са богом сунца Ра и постао је Амон-Ра, „Краљ богова“.

Рани почеци и успон до истакнутости:

• Локално божанство Тебе: Амон се први пут појављује у Старом краљевству (око 2686–2181. п. н. е.) као локални бог Тебе, града који ће касније постати престоница Египта. У почетку је био део Хермополитанске Огдоаде, групе од осам првобитних божанстава која представљају хаотично стање пре стварања, где је био повезан са елементом „скривености“ или „нејасноће“. Његова првобитна супруга била је Амаунет.
• Заштитник Средњег царства: Током Средњег царства (око 2055–1650. п. н. е.), како је Теба добијала на политичком значају, Амон је постао божанство заштитник фараона и града. Фараони попут оних из 11. и 12. династије (нпр. Аменемхет, што значи „Амон је на челу“) експлицитно су повезивали своју владавину са његовом божанском милошћу.

Ново краљевство и Амон-Ра:

• Национални значај: Ново краљевство (око 1550–1070. п. н. е.) означило је врхунац Амонове моћи и утицаја. Након што су тебански принчеви успешно протерали хиксоске освајаче, Амону је приписана њихова победа. Његов култ је брзо стекао национални значај, а он је постао најистакнутије божанство у египатском пантеону.
• Фузија са Ра (Амон-Ра): Да би учврстио своју супремацију и интегрисао се са постојећим космичким веровањима, Амон је синкретизован са Ра (Ре), древним и моћним богом сунца из Хелиополиса. Ова фузија је створила Амон-Ра, комбинујући Амонову „скривену“ и свепрожимајућу природу са Раовом видљивом, животворном моћи сунца. Као Амон-Ра, слављен је као „Краљ богова“, „Господар неба“ и „Створитељ свих ствари“.
• Царски Бог: Фараони Новог краљевства, попут Хатшепсут, Тутмеса III и Рамзеса II, градили су колосалне храмове и споменике посвећене Амон-Рау, а најзначајнији је огромни храмовни комплекс Карнак у Теби, који је постао најбогатији верски центар у древном Египту. Тврдили су да су директни физички или духовни синови Амон-Ра, користећи ово божанско порекло да легитимишу своју владавину.

Атрибути и иконографија:

• Примарни облик: Амон се обично приказује као брадати човек који носи препознатљиву високу круну украшену са два паралелна перја. Често држи скиптар и анкх (симбол живота). Његова кожа је могла бити црвена, али до краја 18. династије, често је приказивана као плава или понекад црна, симболизујући првобитно стварање, плодност и његову невидљиву природу (попут ваздуха).
• Повезане животиње: Његове свете животиње биле су ован (тачније ован са закривљеним роговима) и гуска, обе симболизујући плодност и мушкост. Понекад је приказиван са главом овна (криосфинга) или као ован који штити фараона.
• Амон-Мин: У свом аспекту плодности, Амон је често био повезиван са богом Мином, појављујући се као итифална (усправни фалус) фигура, симболизујући рађање и обнову. Овај облик се понекад називао Амон-Камутеф („Амон-Бик-Своје-Мајке“), што је означавало његову самостворену природу.
• Тебанска тријада: У Теби, Амон је формирао моћну божанску породицу познату као Тебанска тријада са својом супругом Мут (богињом мајком) и њиховим сином, богом месеца Хонсуом.

Улога и значај:

• Бог Створитељ: Амон-Ра је виђен као самостворени бог стваралац који је створио све ствари, и видљиве и невидљиве.
• Чувар реда: Био је кључан у одржавању Ма'ат (космичког реда, правде и истине) у универзуму.
• Заштитник сиромашних: Током Новог краљевства, Амон-Ра је стекао репутацију бога који „долази на глас сиромашних у невољи“, нудећи утеху и правду угњетаванима. Због тога је био централни део личне побожности многих Египћана.
• Бог пророчишта: Његови свештеници су имали огромну моћ, јер је Амон често откривао своју вољу кроз пророчишта, утичући на државне послове и личне одлуке.
• Кратко потискивање (Амарнски период): Током владавине Ехнатона (Аменхотеп IV, око 1353–1336. п. н. е.), обожавање Амона је потиснуто у корист монотеистичког обожавања сунчевог диска Атона. Ова „амарнска јерес“ била је радикална, али краткотрајна верска револуција. Након Ехнатонове смрти, Амонов култ је брзо враћен у своју некадашњу славу под Тутанкамоном (чије је првобитно име било Тутанкатон, „жива слика Атона“, промењено у част Амона).

Амон, посебно као Амон-Ра, био је сведочанство динамичне природе древне египатске религије, прилагођавајући се и развијајући се са политичким и друштвеним променама да би постао трансцендентно, универзално божанство чије се обожавање проширило ван граница Египта до Нубије, па чак и утицало на грчке и римске перцепције сопствених врховних богова (нпр. Амон-Зевс, Амон-Јупитер).

Након периода Амарне, Амон је био осликан плавом кожом, што је симболизовало његову повезаност са ваздухом и првобитним стварањем. Амон је такође приказиван у разним другим облицима.