Апокалипса

Термин апокалипса (од старогрчког: ἀποκάλυψις, што значи „откривање“ или „откровење“) се првенствено односи на откривање нечега скривеног од већине човечанства у ери којом доминирају лажи и заблуде, посебно откровење божанске воље у вези са будућношћу. У ширем смислу, почео је да означава катастрофалан догађај или низ догађаја који воде до краја света или великог друштвеног колапса.

Основна значења:

1. Откровење (првобитно значење): У свом изворном грчком контексту, „апокалипса“ значи „откривање“ или „откровење“ скривеног знања. Ово знање је обично божанско, откривено изабраној особи (пророку или видовњаку) кроз визије, снове или анђеоско посредовање. Ово откровење се често односи на коначну судбину света, Божји план или будућу трансформацију.
2. Крај света/Катаклизма (популарна употреба): У данашњем свакодневном говору, „апокалипса“ се готово искључиво повезује са распрострањеном катастрофом или уништењем, што доводи до краја цивилизације или чак целог живота на Земљи. Ова популарна употреба потиче од катаклизмичких догађаја који се често описују у апокалиптичној литератури.

Апокалиптична књижевност:

Ово је специфичан жанр религиозног писања који је цветао у древном јудаизму и раном хришћанству (и у неким другим традицијама). Кључне карактеристике укључују:

• Откровење видовњаку: Изабрана особа добија визије или пророчанства од божанског гласника (често анђела).
• Симболички језик и слике: Испуњени живописним, често бизарним и веома симболичним сликама (звери, бројеви, боје) које захтевају тумачење.
• Космички дуализам: Снажан нагласак на борби између добра и зла, Бога и Сатане или сила светлости и таме.
• Есхатолошки фокус: Преокупација „последњим временима“ – коначном судбином света, човечанства и тријумфом Божје воље.
• Нада усред кризе: Често се јавља током периода прогона или кризе, нудећи наду да ће Бог на крају интервенисати да би донео правду и успоставио своје царство.
• Детерминистички поглед на историју: Веровање да се историја одвија према унапред одређеном божанском плану.
• Ново доба: Тренутно искварено доба биће замењено новим, усавршеним добом.

Примери у аврамским религијама:

1. Јудаизам:

   • Књига пророка Данила: Основни текст јеврејске апокалиптичке литературе, који садржи визије звери, „Старца дана“ и будуће Божје царство.
   • Енох, 4 Јездра, 2 Варухова: Неканонски јеврејски текстови који су богати апокалиптичким темама.
   • Концепт месијанског доба које ће уследити након периода невоље је кључна апокалиптична идеја.

2. Хришћанство:

   • Књига Откровења (Апокалипса Јована): Ово је најпознатији и најутицајнији апокалиптични текст у хришћанској Библији. Описује визије небеског богослужења, печате, трубе, Антихриста, битку Армагедон, други долазак Христа, миленијум, Страшни суд и Ново небо и Нову земљу.
   • Синоптичка јеванђеља: Исусова „Беседа на Маслиновој гори“ (Матеј 24, Марко 13, Лука 21) садржи апокалиптичке елементе који говоре о знацима краја времена и уништењу Храма.
   • Павлове посланице: Павлова писма, посебно 1. и 2. Солуњанима, говоре о повратку Христовом, васкрсењу и „човеку безакоња“.

3. Ислам:

   • Иако не постоји ниједна „апокалиптична“ књига, исламска есхатологија (позната као Јавм ал-Кијама - „Дан васкрсења“ или „Последњи дан“) богата је апокалиптичким пророчанствима.
   • Куран и хадис описују бројне „знаке Часа“, и мање и веће, који претходе Судњем дану. То укључује долазак Деџала (Антихриста), повратак Исе (Исуса), појаву Махдија, Гога и Магога, и катастрофалне природне догађаје.

Апокалипса у другим религијама и филозофијама:

• Зороастризам: Садржи космичку битку између добра (Ахура Мазда) и зла (Ангра Маињу) која кулминира коначном обновом (Фрашокерети), васкрсењем и коначним судом.
• Хиндуизам: Концепт југа (епоха) подразумева циклично стварање и уништење, при чему је садашње доба, Кали југа, предодређено за деструктивно распадање (пралаја) пре него што почне нови циклус. Калки, аватар Вишнуа, проречено је да ће се појавити на крају Кали југе како би обновио праведност.
• Нордијска митологија: Рагнарек је проречена „пропаст богова“, последња битка која води до уништења света пожаром и поплавом, из које ће настати нови свет.

Културни утицај:

Концепт апокалипсе имао је дубок и свеприсутан утицај на људску културу:

• Уметност и књижевност: Безброј уметничких дела, књижевности, музике и филма приказују апокалиптичне сценарије, у великој мери црпећи из библијских слика или истражујући опстанак човечанства у постапокалиптичном свету.
• Друштвени и политички покрети: Апокалиптична веровања су историјски подстицала друштвене покрете, револуције и култове, посебно током кризних времена, јер људи очекују радикалну трансформацију или божанску интервенцију.
• Популарна култура: Термини попут „зомби апокалипсе“, „сајбер апокалипсе“ или „еколошке апокалипсе“ одражавају популаризацију катастрофалних сценарија краја света, често лишених свог изворног религиозног значења.
• Нада и страх: Апокалипса истовремено представља најдубље страхове човечанства од уништења и његове трајне наде за коначну правду, обнову или савршену будућност. Она се бави фундаменталним питањима о смислу, патњи и судбини.

Апокалипса приказана на традиционалним хришћанским православним фрескама у манастиру Осогово, Северна Македонија