Пећина Шанидар у Ираку је једно од најзначајнијих археолошких налазишта за разумевање понашања и веровања неандерталаца. Открића у овој пећини, посебно у вези са сахранама старим око 60.000 година п.н.е., изазвала су велику дебату о томе да ли су неандерталци веровали у загробни живот или су практиковали ритуалне сахране.
Открића у Шанидар пећини
Између 1950-их и 1960-их, археолог Ралф Солецки и његов тим открили су остатке десет неандерталаца (означених Шанидар 1 до Шанидар 10) у пећини Шанидар. Нека од ових открића су посебно важна за расправу о веровањима у загробни живот:
-
Шанидар 4 – "Цветна сахрана": Ово је најпознатији и најизазовнији случај. Око скелета одраслог неандерталца (Шанидар 4) пронађене су велике количине полена пролећног цвећа (као што су зумбули, хајдучка трава, различити босиљци и друге). Солецки је ово тумачио као доказ да су неандерталци намерно полагали цвеће на тело преминулог као део погребног ритуала. Оваква пракса би сугерисала емоционалну дубину, саосећање и могуће веровање у загробни живот или неки облик духовног света, где би цвеће могло имати симболичко или практично значење.
-
Шанидар 1 – Знак бриге: Остаци Шанидара 1, старијег мушкарца (око 40-50 година), показали су тешке повреде (повређена очна дупља, оштећена рука, обогаљена нога) које би га у праисторијском окружењу учиниле неспособним за самосталан живот. Чињеница да је преживео толико дуго са таквим повредама сугерише да је о њему бринула његова заједница. Ово показује способност неандерталаца за саосећање и бригу о болеснима/повређенима, што је карактеристика често повезивана са развијенијим друштвеним понашањем и могућим метафизичким размишљањем.
-
Намерно сахрањивање: Многи скелети у Шанидару су пронађени у положајима који сугеришу намерно сахрањивање (нпр. у скученом положају, у плитко ископаним јамама). Ово се разликује од случајног депоновања тела и указује на одређени ритуални третман мртвих. Недавна ископавања (од 2014. надаље) потврђују да су неки од неандерталаца у Шанидару били намерно сахрањени у ископаним удубљењима у подлози пећине, укључујући и новооткривени скелет назван "Шанидар З", који се налази близу места "цветне сахране".
Дебата и тумачења
Иако су открића у Шанидару била револуционарна, тумачење "цветне сахране" је и даље предмет дебате:
-
Аргументи за веровање у загробни живот:
- Присуство полена: Заговорници верују да је намерно полагање цвећа било део погребног ритуала, можда као понуда или симбол живота, што указује на веровање у наставак постојања након смрти.
- Положај тела: Скучени положаји тела, понекад названи "феталним положајем", сугеришу поновно рођење или повратак у "мајку земљу".
- Брига о онеспособљенима: Ова пракса указује на комплексно друштвено понашање и емпатију, што се често повезује са капацитетом за апстрактно размишљање и могуће духовна веровања.
- Поновљено сахрањивање: Чињеница да су се неандерталци враћали на исто место ради сахрањивања указује на то да је пећина била посебно место за мртве, можда као "гробље" са симболичним значајем.
-
Алтернативна тумачења и скептицизам:
- Природно присуство полена: Критичари "цветне сахране" сугеришу да је полен могао да доспе у гроб на природне начине, на пример, деловањем глодара (нпр. персијског јерда) који скупљају цвеће у својим рупама, или путем инфилтрације воде кроз стену.
- Прагматични разлози за сахрањивање: Неки сматрају да су сахране могле бити из практичних разлога – да се избегне непријатан мирис, привуку предатори, или једноставно као начин уклањања тела из стамбеног простора пећине.
- Недостатак "јасних доказа": Иако постоје докази о намерном сахрањивању, недостају неоспорни докази попут погребних предмета који се недвосмислено могу тумачити као понуде за загробни живот, као што је то случај код каснијих људских култура.
Закључак
Иако не постоји дефинитиван "доказ" да су неандерталци у Шанидару експлицитно веровали у загробни живот у смислу развијене космологије попут оне у каснијим културама, докази о намерном сахрањивању, могућем полагању цвећа и бризи о болеснима снажно указују на то да су имали комплексно понашање према смрти. Ово укључује елементе туге, пијетета и могућег симболичког размишљања које превазилази чисту утилитарност.
Без обзира на коначно тумачење, налази из Шанидар пећине су значајно променили наше разумевање неандерталаца, представљајући их као много софистициранија бића са богатим унутрашњим животом и друштвеним структурама него што се раније мислило. Они су поставили темеље за расправу о пореклу духовности и веровања у загробни живот код раних хоминида.
Нема коментара:
Постави коментар