Свети Аурелије Августин (лат. Aurelius Augustinus; 13. новембар 354. – 28. август 430. године), познат као Августин Хипонски (по граду Хипону, данашња Анаба у Алжиру, где је био епископ), био је један од најутицајнијих хришћанских теолога и филозофа у историји западног хришћанства. Сматра се једним од најзначајнијих Отаца Цркве и Доктора Цркве у западном хришћанству, а његова дела су обликовала западну мисао вековима, утичући како на католичку, тако и на протестантску теологију.
Рани живот и обраћење
Августин је рођен у Тагасти (данашњи Сук Ахрас, Алжир), у римској провинцији Нумидији. Његова мајка, Моника, била је побожна хришћанка (касније канонизована као Света Моника), док је његов отац, Патриције, био паганин (који се касније преобратио на хришћанство).
Као млад, Августин је био бриљантан ученик, али и бунтован. Студирао је реторику и филозофију у Картагини, где је водио хедонистички живот и имао ванбрачног сина, Адеодата. У почетку је био привучен манихејством, дуалистичком религијом која је објашњавала постојање зла као резултат сукоба двеју вечних сила – добра и зла. Девет година је био манихејац, али је касније постао разочаран његовим интелектуалним ограничењима и неспособношћу да одговори на дубока питања.
Након манихејства, Августин је истраживао неоплатонизам, филозофски систем који му је помогао да превазиђе материјалистичко схватање Бога и зла. Под утицајем неоплатонизма, почео је да схвата Бога као нематеријално, трансцендентно Биће, а зло као недостатак добра, а не као самосталну силу.
Прекретница у његовом животу догодила се у Милану, где је био професор реторике. Под снажним утицајем проповеди епископа Амвросија Миланског и читања Посланица апостола Павла, Августин је доживео дубоко лично обраћење. Овај тренутак, детаљно описан у његовим Исповестима, довео је до његовог крштења од стране Светог Амвросија 387. године.
Епископ Хипонски и теолошки допринос
Након повратка у северну Африку, Августин је 391. године рукоположен за свештеника, а 395. или 396. године постао је епископ Хипона. У овом својству служио је преко 30 година, неуморно пишући, проповедајући и борећи се против јереси.
Његов теолошки допринос је огроман и обухвата широк спектар тема:
- Теорија о греху и благодати: Августин је снажно наглашавао доктрину првобитног греха, верујући да је Адамов грех наслеђен од целог човечанства, чинећи људе неспособним да сами од себе избегну грех и заслуже спасење. Због тога је била неопходна Божја благодат, као незаслужени дар који омогућава људима да верују, покају се и чине добро. Овај став је био у супротности са пелагијанством, јереси која је сматрала да људи могу постићи спасење сопственом вољом и делима.
- Доктрина о Тројици: Августин је развио дубоку и софистицирану теологију о Светој Тројици, објашњавајући је као једно Божанство у три Лица, која су у савршеном јединству и међусобној љубави. Његово дело О Тројици (De Trinitate) једно је од најзначајнијих теолошких расправа о овој теми. Његово разумевање Духа Светога, да Он исходи "од Оца и Сина" (Filioque), касније је постало једна од кључних тачака спорења између источног и западног хришћанства.
- Еклисиологија (теологија о Цркви): У својој борби против донатиста, шизматичке групе која је тврдила да је валидност сакрамената зависила од моралног стања свештеника, Августин је бранио доктрину да валидност сакрамената потиче од Христа, а не од свештеника (лат. ex opere operato – "делом које је учињено"). Такође је наглашавао да је Црква видљиво тело Христа на Земљи, сакраментална заједница која посредује благодат.
- Филозофија историје: У свом монументалном делу "О држави Божјој" (De Civitate Dei), написаном након пробљања Рима од стране Визигота 410. године, Августин је понудио хришћанско тумачење историје. Разликовао је "Државу земаљску" (град човека, обележен грехом и пролазношћу) и "Државу Божју" (град Бога, Црква, која тежи вечности). Ово дело је имало огроман утицај на западну политичку мисао и теологију.
Главна дела
- Исповести (Confessiones): Аутобиографско дело у 13 књига, написанo око 397–400. године, у којем Августин описује свој живот, духовни пут, борбу са грехом и обраћење. Сматра се једним од првих западних аутобиографија и класиком светске књижевности.
- О држави Божјој (De Civitate Dei): Обимно филозофско-теолошко дело у 22 књиге, писано од 413. до 426. године, које брани хришћанство од паганских оптужби и пружа хришћанску филозофију историје.
- О Тројици (De Trinitate): Теолошко дело у 15 књига, писано од 399. до 426. године, које разматра доктрину о Тројици.
Наслеђе и утицај
Августин Хипонски умро је 430. године током опсаде Хипона од стране Вандала. Његов утицај на западну цивилизацију је немјерљив:
- Отац западне теологије: Његове идеје о греху, благодати, спасењу, Божјој суверености и Цркви постале су темељ западне хришћанске мисли.
- Утицај на реформацију: Иако је био католички светитељ, његови списи су имали огроман утицај на Мартина Лутера и Жана Калвина, који су се позивали на њега у својим аргументима о благодати и предодређењу.
- Филозофија: Његове идеје о времену, сећању, унутрашњем животу душе и односу вере и разума дубоко су утицале на западну филозофију.
И данас, Августинова дела се проучавају и расправљају, пружајући увиде у људско стање, теологију и историју мисли.
Нема коментара:
Постави коментар