Свети Августин Кентерберијски (умро око 604. или 605. године) био је бенедиктински монах који је постао први архиепископ Кентерберијски и један од најутицајнијих мисионара у ширењу хришћанства у англосаксонској Енглеској. Познат је као "Апостол Енглеске".
Рани живот и мисионарски позив
Мало се зна о Августиновом раном животу. Верује се да је био римски бенедиктински монах, вероватно приор (претпостављени) манастира Светог Андреја у Риму, који је основао папа Григорије I Велики.
Папа Григорије је био дубоко забринут за духовну судбину Англа, који су тада били углавном пагани. Према легенди, инспирисао га је сусрет са англосаксонским робовима у Риму, за које је рекао "Нисy Англи, већ Анђели" (Non Angli, sed Angeli). Године 596. н.е., папа Григорије је изабрао Августина и групу од око четрдесет монаха да оду у Енглеску као мисионари.
Путовање и први успеси
Пут до Енглеске био је тежак. Монаси су се плашили опасности путовања и дивљаштва Англосаксонаца. Накратко су се поколебали, али их је Августин охрабрио, а папа Григорије им је послао писма подршке.
Августин и његови сапутници искрцали су се на острву Танет (Кент) 597. године. Тадашњи краљ Кента, Етелберт, био је ожењен Бертом, хришћанском принцезом из франачког краљевства (кћерком краља Хариберта I), која је са собом довела свог свештеника. Берта је већ имала неки утицај на краља, што је створило повољну климу за Августинову мисију.
Етелберт је примио Августина и његове монахе, дозволио им да проповедају хришћанство и доделио им земљиште у Кентерберију, дајући им на располагање цркву Светог Мартина, коју је Берта већ користила. Августин је успоставио своју мисионарску базу у Кентерберију.
Етелберт се преобратио и крстио око 597. или 601. године. Његово преобраћење је било кључно за успех мисије, јер је краљева подршка омогућила брзо ширење хришћанства међу англосаксонским племством и народом. Хиљаде људи је крштено.
Архиепископ Кентерберијски и ширење Цркве
Папа Григорије је 601. године послао Августину палиј (симбол архиепископске власти), чиме га је званично именовао архиепископом Кентерберијским и примасом Енглеске. Такође му је дао упутства за организацију Цркве, са планом за успостављање две митрополитске столице (у Лондону и Јорку), свака са дванаест помоћних епископа.
Августин је основао манастир Светог Петра и Павла (касније преименован у опатију Светог Августина) изван зидина Кентерберија, као и Кентерберијску катедралу (првобитно цркву Христа Спаситеља).
Током своје мисије, Августин се сусрео са изазовима у односу са већ постојећом келтском (британском) хришћанском Црквом. Ова Црква је имала различите обичаје (нпр. у рачунању датума Ускрса, монашкој фризури), и Августин није успео да постигне договор о јединству. Келтски епископи су били сумњичави према "римским" мисионарима и нису желели да прихвате њихов ауторитет.
Наслеђе
Свети Августин Кентерберијски умро је око 604. или 605. године и сахрањен је у опатији Светог Августина. Његово наслеђе је огромно:
- Оснивач Енглеске Цркве: Сматра се оснивачем Англиканске Цркве и успостављачем примата Кентерберијске столице, која је и данас центар Англиканске заједнице.
- Увођење римског хришћанства: Донео је римски облик хришћанства у Енглеску, који се разликовао од келтског. Иако није успео да уједини две традиције, његов рад је поставио темеље за будућу интеграцију на Синоду у Витбију 664. године.
- Културни утицај: Његова мисија је донела не само хришћанство, већ и писменост, римско право и организационе принципе у англосаксонска краљевства.
Свети Августин Кентерберијски је значајна личност у историји хришћанства, чији је рад директно довео до ширења и учвршћивања вере у Енглеској.
Нема коментара:
Постави коментар