Атум

Атум (такође познат као Атем, Тему) је једно од најстаријих и најважнијих божанстава у старој египатској митологији, посебно у Хелиополису, где је био централна фигура у њиховој космогонији (миту о стварању света). Његово име се тумачи као "онај који је довршен" или "потпуни", што одражава његову улогу као извора свега постојећег и његове свеобухватне природе.

---

Улога у стварању света

Према хелиополитској митологији, пре стварања, постојао је само праисконски водени хаос познат као Нун. Атум је био прво божанство које је самостално настало из ових вода, седећи на праисконском брежуљку званом Бенбен.

Његов акт стварања је посебан и често се описује као:

• Самостално стварање: Атум је себе створио из ничега, користећи своју унутрашњу животну силу (Ка).
• Стварање кроз излучивање: Када је Атум схватио да је сам, створио је први божански пар:
  • Шу (бог ваздуха) – кроз кијање или пљување.
  • Тефнут (богиња влаге) – такође кроз пљување или путем самооплодње (мастурбацијом), што симболизује његову способност саморепродукције и давања живота.

Овај први пар је потом изродио Геба (бога земље) и Нуту (богињу неба), који су даље родили Озириса, Изиду, Сета и Нефтис. Заједно са Атумом и Шуом и Тефнут, они чине Енеаду (Велику Деветорку) из Хелиополиса.

Након стварања света и првих богова, Атум се често повлачио из активног управљања, препуштајући власт својим потомцима, али је остао свеприсутан као праисконска сила.

---

Асоцијације и симболика

• Сунце: Атум је првобитно био божанство повезано са сунцем, али специфично са вечерњим сунцем или суцем на заласку. Он је представљао завршетак дневног циклуса, пут сунца кроз подземни свет током ноћи, и претходио је поновном рађању сунца ујутро (које је често повезивано са богом Хепријем или Раом). Касније се често спајао са моћним богом сунца Ра, формирајући композитни лик Ра-Атум.
• Стварање и уништење: Атум није само творац, већ и бог завршетка и поновног враћања у ништавило. У неким митовима, верује се да ће се на крају времена Атум вратити у свој првобитни облик змије, а свет ће се поново потопити у праисконске воде Нуна, са само Њим и Озирисом који ће опстати.
• Краљевска веза: Као творац богова и људи, Атум је такође сматран оцем фараона, чиме је давао легитимитет њиховој владавини.

---

Приказивање и култ

Атум је најчешће приказиван:

• Као човек у краљевској одећи, који носи двоструку круну Горњег и Доњег Египта (белу круну Неџет и црвену круну Дешрет), симболизујући његову власт над целим Египтом. Често држи анкх (симбол живота) и жезло (симбол моћи).
• Понекад се приказује као старац када представља залазеће сунце.
• Ређе, може се приказати и у свом праисконском змијском облику, или као мангуста, мачка или скарабеј.

Његов култ је био најразвијенији у Хелиополису, граду чије име значи "Град Сунца". Иако је Ра касније преузео примат као главни бог сунца, Атум је и даље остао важна фигура у египатској религији кроз целу историју, нарочито у погребним текстовима попут Текстова пирамида и Књиге мртвих, где је помагао душама преминулих у њиховом путовању кроз загробни живот.

Атум представља циклус стварања, живота, смрти и поновног рађања, фундаменталан за египатску космологију.

Атум са двоструком круном, жезлом који показује његову моћ и анкхом који симболизује његову способност да дарује живот