Животиње

Животиње су имале дубоку и вишеструку улогу у људским веровањима, праксама и митологијама широм култура и кроз историју. Њихово присуство се креће од тога да се виде као божанске манифестације, свети симболи или жртвени приноси, до отелотворења моралних лекција, служења као пратиоци или представљања аспеката природног света.

1. Свете животиње и божанске манифестације (зоолатрија/териоморфизам):

Многе културе су поштовале или чак „обожавале“ одређене животињске врсте, често их видећи као отелотворења, манифестације или директне представнике божанстава или духовних сила. Ово се понекад назива зоолатријом (обожавање животиња) или териоморфизмом (божанства у животињском облику или са животињским карактеристикама). Важно је напоменути да је ово често обожавање божанског кроз животињу, а не обожавање саме животиње.

• Стари Египат: Животиње су имале огроман религиозни значај. Мачке су биле свете Бастет (богињи дома, плодности, заштите); соколови/јастребови Хорусу и Рау; ибиси Тоту; скарабеји су симболизовали поновно рођење; а бик Апис је био поштован као инкарнација Птаха, а касније Озириса. Мумифициране животиње су биле уобичајене.
• Хиндуизам: Животиње су дубоко интегрисане у верско ткиво.
  • Крава: Најсветија животиња, поштована као симбол живота, исхране и чистоће. Убијање крава је забрањено, а њихови производи се сматрају повољним.
  • Слон: Повезан са Ганешом, оним који уклања препреке.
  • Мајмун: Поштован кроз Ханумана, бога мајмуна, побожног следбеника Раме.
  • Змија: Повезана са Шивом (кобра око врата) и Вишнуом (Вишну се одмара на Шеша Наги).
  • Многа божанства имају вахане (божанска возила) које су животиње (нпр. Шива јаше бика Нандија, Дурга јаше лава/тигра, Сарасвати јаше лабуда/пауна).
• Будизам: Иако наглашава ненаношење штете свим живим бићима, одређене животиње имају симболички значај. Бели слон је повољан, познат по вези са сном краљице Маје о Будином зачећу.
• Шинто (Јапан): Разне животиње су гласници или манифестације камија (божанских духова). Лисице (кицуне) су гласници Инари Окамија (бога пиринча). Јелени су свети у Нари, сматрају се гласницима божанстава храма Касуга.

2. Животињска симболика и алегорија:

Животиње често служе као моћни симболи и алегорије у верским наративима, учењима и уметности, преносећи моралне лекције, божанске атрибуте или духовне концепте.

• Хришћанство:
  • Јагње: Симболизује Исуса Христа („Јагње Божије“), чистоту и жртву.
  • Голуб: Представља Светог Духа и мир (нпр. при Исусовом крштењу, Нојевој барци).
  • Лав: Симболизује храброст, краљевску власт (Јудин лав), а понекад и самог Христа.
  • Змија: Често представља искушење и зло (Еденски врт), али и исцељење (Мојсијева бронзана змија).
• Ислам:
  • Коњ: Поштован због своје снаге и повезаности са ноћним путовањем пророка Мухамеда (Бурак).
  • Мрав: Хваљен у Курану због свог рада и заједнице (Сура Ан-Намл, „Мрав“).
  • Камила: Значајна у номадском животу и поменута у Курану као Алахово створење.
• Јудаизам:
  • Лав: Симбол снаге, величанства и племена Јуде.
  • Орао: Представља Божју заштиту и брзину (Излазак 19:4).
• Аутохтоне религије: Многе традиције америчких староседелаца приказују животиње као тотеме (духове предака или водиче), духове животиња или фигуре у митовима о стварању и причама о преварама (нпр. гавран, којот). Њихове карактеристике дају мудрост или објашњавају природне појаве.

3. Жртвовање животиња:

Историјски гледано, жртвовање животиња била је широко распрострањена верска пракса у бројним културама, укључујући и древне цивилизације, а у неким традицијама се наставља и данас.

• Сврха: Жртве су се приносиле да би се умилостивила божанства, затражила божанска наклоност, искупили греси, успоставили завети или изразила оданост. Ритуал је често укључивао приношење животиње (нпр. бика, овце, козе, голуба) божанству, понекад спаљивањем њених делова или дељењем меса у заједничком оброку.
• Јудаизам: Жртве животиња (корбанот) биле су централни део богослужења у Табернакулу и Првом и Другом храму у Јерусалиму. Након уништења Другог храма 70. године нове ере, пракса је углавном престала, замењена молитвом.
• Античка Грчка и Рим: Жртвовања животиња била су саставни део њихових политеистичких религија, при чему су одређене животиње приношене одређеним боговима.
• Неке савремене праксе: Иако су углавном укинуте у главним аврамским верама (хришћанство верује да је Исусова жртва учинила жртвовање животиња застарелим; јудаизам га је обуставио након уништења Храма), ритуално жртвовање животиња опстаје у неким мањим заједницама, одређеним народним верским праксама или традицијама попут сантерије, кандомблеа и неких делова хиндуизма (нпр. обожавање Кали).
• Ислам: Иако није „жртва“ у истом смислу помирења, ритуално клање животиња за конзумацију (дабиха) и током Курбан-бајрама (празника жртвовања) обележава Аврамову спремност да жртвује свог сина, наглашавајући послушност Богу.

4. Етички третман и старатељство:

Многе религије заговарају хумани третман животиња, често утемељен у заједничком стварању, међусобној повезаности или концепту владавине са одговорношћу.

• Будизам и џаинизам: Централни део ових традиција је ахимса (ненасиље) према свим живим бићима. Џаини често предузимају екстремне мере како би избегли да повреде било које створење. Многи будисти су вегетаријанци/вегани.
• Јудаизам: Концепт цар баалеј хајим (бол живих бића) забрањује наношење непотребне патње животињама. Јеврејски закони о исхрани (кашрут) укључују методе клања (шехита) које су намењене да буду брзе и да минимизирају бол.
• Ислам: Исламски текстови наглашавају љубазност према животињама и забрањују окрутност. Учења пророка Мухамеда укључују бројне анегдоте о саосећању према животињама.
• Хришћанство: Иако је концепт људске „владавине“ над животињама (Постање 1:28) тумачен на различите начине, многи хришћани наглашавају управљање, одговорну бригу о стварању и саосећање према животињама, често наводећи личности попут Светог Фрање Асишког.

Закључак:

Однос између људи и животиња у религији је сложен и динамичан. Од древног поштовања животињских духова и тотема до њихове улоге у сложеним теолошким системима и етичким оквирима, животиње су дубоко обликовале људско разумевање божанског, морала и нашег места у природном свету. Оне служе као огледала која одражавају најдубље страхове, наде и духовне тежње човечанства.

Артемида са јеленом, Дијана из Версаја у Лувру.