Ахура Мазда

Ахура Мазда (अहुर मज़्दा) је врховно добронамерно божанство и централна фигура у зороастризму, једној од најстаријих монотеистичких или дуалистичких религија на свету, коју је основао пророк Заратустра (Зороастер).

Порекло имена:

Име „Ахура Мазда“ је авестијског порекла (језик зороастријских светих текстова, Авесте) и преводи се као „Мудри Господар“ или „Господар мудрости“.

• Ахура: Потиче од индоиранске речи асура, што значи „господар“ или „дух“. Овај термин има паралеле у ведском санскриту (нпр. асуре су првобитно биле божанска бића, а касније су у хиндуизму добиле демонскију конотацију).
• Мазда: Потиче од протоиранског Mazdah, што значи „мудaр“ или „интелигенција“. Сродно је санскритској речи medhas („интелигенција“ или „мудрост“).

Историјски развој и теолошки значај:

1. Предзороастријски контекст: Пре Заратустре, древне индоиранске религије имале су пантеон богова. „Ахура“ је био општи термин за одређена божанства, а „Мазда“ је вероватно био епитет повезан са мудрошћу за неко божанско биће. Заратустрина кључна иновација била је да уздигне Ахура Мазду на врховно, нестворено биће, једини предмет обожавања.

2. Заратустрина учења (Гате): Најранији и најмеродавнији текстови у зороастризму су Гате, химне које се приписују самом Заратустри. У овим химнама, Ахура Мазда је представљен као:

   • Нестворени Творац универзума, и духовног (mēnōg) и материјалног (gētīg) света.
   • Извор све доброте, светлости, реда, истине (аша) и мудрости.
   • Трансцендентно и иманентно биће, неограничено простором или временом.
   • Крајња стварност и једина достојна обожавања.

3. Ахеменидски период (око 550–330. п. н. е.): Ахеменидски персијски краљеви, попут Дарија I, интензивно су обожавали Ахура Мазду (често називаног Аурамазда у староперсијским натписима). Ови натписи приписују Ахура Мазди стварање земље, неба, човечанства и додељивање краљевске власти. Иако натписи експлицитно не помињу Заратустру, они одражавају облик обожавања Мазде са јасним етичким принципима који су у складу са зороастријским начелима.

4. Каснији зороастризам: Временом, посебно током Сасанидског царства (224–651. године нове ере), теолошко схватање се развијало:

   • Зурванизам: Појавила се посебна школа мишљења, позната као зурванизам, која је постулирала Зурвана (Бесконачно Време) као првобитни извор из којег су и Ахура Мазда и Ангра Маињу (зли дух) произашли као браћа близанци. Ово је увело облик монизма где добро и зло имају заједничко порекло. Иако је био значајан једно време, зурванизам је на крају избледео, а дуалистички оквир (Ахура Мазда као нестворено добро, Ангра Маињу као нестворено зло) се у великој мери поново наметнуо као доминантан став.
   • Развој Амеша Спента и Јазата: Концепт Амеша Спента („Свети Бесмртници“ или „Издашни Бесмртници“) се даље развијао. Они се виде као еманације или аспекти Ахура Мазде, који представљају божанске атрибуте и надгледају различита створења. Поред тога, друга божанска бића, Јазате („бића достојна обожавања“), која понекад одговарају старијим индоиранским божанствима (као што су Митра и Анахитa), укључена су у зороастријску хијерархију као добронамерни ентитети који служе Ахура Мазди.

Кључне особине и епитети Ахура Мазде:

Ахура Мазда поседује бројне особине, често персонификоване од стране Амеша Спенти:

• Мудрост (Воху Манах): Добар ум, божанска мудрост.
• Истина/Праведност/Ред (Аша Вахишта): Космички закон, ред универзума и морална истина.
• Власт/Божанска моћ (Кшатра Ваирја): Пожељна власт, божанска снага и моћ идеалног краљевства.
• Побожност/Обожавање (Спента Армаити): Света оданост, доброчинство и несебично служење.
• Целост/Савршенство (Хаурватат): Здравље, потпуно благостање, интегритет.
• Бесмртност (Амеретат): Вечно блаженство, биће без краја.

Остали епитети укључују:

• Датар: Дародавац (као Творац)
• Спента Маињу: Свети или Издашни Дух, често поистовећен са самим Ахура Маздом као креативна, добронамерна сила.
• Свезнање, свемоћ, свесувереност, сва доброта.
• Господар Светлости, Чувар добрих мисли, добрих речи и добрих дела.

Улога у космичком дуализму:

Централна карактеристика зороастријске космологије је њен дуализам, који постулира космичку борбу између две првобитне силе:

• Ахура Мазда (Спента Маињу): Нестворени, доброћудни дух, који представља врховно Добро, Светлост, Ред, Стварање, Живот и Истину.
• Ангра Маињу (Ахриман): Нестворени, деструктивни дух, који представља врховно Зло, Таму, Неред, Уништење, Смрт и Лаж (Друџ).

Ахура Мазда је творац свега доброг, док Ангра Маињу активно тежи да га поквари или уништи. Читава историја света се види као бојно поље између ове две силе. Људи нису пасивни посматрачи; они имају слободну вољу да бирају између Аше (истине/реда, усклађивања са Ахура Маздом) и Друџа (лажи/нереда, усклађивања са Ангра Маинјуом). Кроз добре мисли, речи и дела (Хумата, Хукхта, Хварашта), човечанство активно учествује у космичкој борби, помажући Ахура Мазди ка коначном тријумфу добра.

Овај дуализам није апсолутан у смислу два подједнако моћна и вечна бога; Ахура Мазда је на крају врховни и превладаће на крају времена, што ће довести до коначног обнављања света (Фрашокерети) где ће зло бити поражено.

Приказ и симболика:

Ахура Мазда се ретко приказује у директном антропоморфном облику, јер се сматра нествореним, безобличним духом који није ограничен физичким ограничењима. Међутим, често се симболизује:

• Ватра: Света ватра је централни симбол у зороастријском обожавању, представљајући божанско присуство, чистоту, светлост и истину Ахура Мазде. Ритуали се изводе у храмовима ватре.
• Фаравахар: Овај култни крилати диск са људском фигуром је можда најпрепознатљивији симбол повезан са зороастризмом. Иако се често тумачи као приказ Ахура Мазде, његово порекло је старије (изведено из древних месопотамских и египатских мотива крилатог сунчевог диска) и његово прецизно значење је предмет расправе. Данас се често схвата да представља божанску славу, путовање људске душе или концепт фравашија (духа чувара), отелотворујући основни етички мото „добре мисли, добре речи, добра дела“. Људска фигура се често види окренута ка силама добра, а прстенови у њеним рукама и центру симболизују праведност и вечни циклус.
• Светлост: Као извор све доброте, Ахура Мазда је фундаментално повезан са светлошћу.

Обожавање Ахура Мазде датира још из времена Заратустре, мада се тачни датуми живота пророка расправљају међу научницима, који се крећу од 12. века пре нове ере до 6. века пре нове ере. Међутим, најранији конкретни историјски записи о његовом обожавању појављују се у ахеменидским краљевским натписима из 6. до 4. века пре нове ере.

Рељеф из доба Сасанида у Накш-е Ростаму који приказује Ахура Мазду како предаје дијадему суверенитета Ардаширу I