Религија у Аустрији

Аустрија има богату и сложену верску историју, дубоко испреплетену са моћном Хабзбуршком монархијом и обележену значајним демографским променама током векова. Иако је историјски била упориште римокатолицизма, постала је све разноврснија, са све већим бројем људи који се идентификују као нерелигиозни и све већим присуством других вера због имиграције.

Историја религије у Аустрији

• Рано хришћанство и римски утицај: Хришћанство је уведено у регион данашње Аустрије током Римског царства. Ране хришћанске заједнице су се формирале у римским провинцијама попут Норика и Паноније.
• Средњовековни период и католичка доминација: Успостављањем Светог римског царства и утицајем моћних манастира и епископија, римокатолицизам се дубоко укоренио у културно и политичко ткиво Аустрије. Цркве и катедрале постале су централне у друштвеном животу.
• Реформација и контрареформација (16-18 век):
  • Протестантска реформација, која је почела у 16. веку, добила је значајан замах у аустријским земљама, посебно лутеранизам. До средине 16. века, процењено је да је скоро половина становништва Аустрије прешла у протестантизам.
  • Међутим, Хабзбуршка монархија, која је своју моћ усмерила у Аустрији, постала је водећа снага контрареформације у Централној Европи. Комбинацијом убеђивања, притиска, а понекад и сурове репресије (укључујући протеривања, конфискацију имовине и присилно преобраћење), Хабзбурзи су углавном успели да рекатолицизују становништво. Овај период је значајно смањио протестантско становништво у Аустрији.
  • Значајни примери прогона укључују протеривање преко 20.000 протестаната из Салцбуршке надбискупије у 18. веку и касније пресељење хиљада других у Трансилванију и Мађарску.
• Просветитељство и толеранција (крај 18. века):
  • Патент о толеранцији цара Јосифа II (1781) означио је прекретницу. Њиме су додељена ограничена јавна богослужења и грађанска права протестантима (лутеранима и калвинистима) и православним хришћанима, а касније и Јеврејима, чиме је окончана вековна тешка дискриминација. Тиме су постављени темељи за модерну верску слободу у Аустрији.
• 19. и почетак 20. века:
  • Упркос Патенту о толеранцији, Римокатоличка црква је задржала привилегован положај и значајан утицај, посебно у образовању и јавном животу, често уско повезана са државом.
  • Ширење Аустроугарског царства довело је разне верске групе под хабзбуршку власт, укључујући велики број православних хришћана (Срба, Румуна) и муслимана (из Босне и Херцеговине), обогаћујући верску разноликост царства.
  • Беч је такође постао дом значајне и живе јеврејске заједнице, која је играла кључну улогу у интелектуалном и културном животу града.
• Међуратни период и аустрофашизам: Католичка црква је наставила да врши значајан политички утицај, а неки делови хијерархије су подржавали ауторитарну „хришћанску корпоративну државу“ (аустрофашизам) од 1934. до 1938. године.
• Аншлус и Холокауст (1938-1945):
  • Након анексије Аустрије од стране нацистичке Немачке 1938. године („Аншлус“), прогон Јевреја је почео одмах и брутално. Некада просперитетна јеврејска заједница, посебно у Бечу, била је десеткована. Преко 65.000 аустријских Јевреја је убијено у Холокаусту, а још много њих је било приморано да побегне. Синагоге су уништене током новембарског погрома (Kristallnacht) 1938. године.
• После Другог светског рата и модерна разноликост:
  • У послератном добу, директан политички утицај Католичке цркве је ослабио.
  • Почев од 1960-их, миграција радне снаге („гастарбајтери“) из Турске и Југославије значајно је повећала муслиманско и православно хришћанско становништво.
  • Накнадни таласи имиграције, посебно из бивше Југославије 1990-их и недавно са Блиског истока, додатно су диверзификовали верски пејзаж Аустрије.
  • Уз то, Аустрија, као и многе западноевропске земље, доживела је стални пораст броја појединаца који се идентификују као нерелигиозни.

Религија у Аустрији по броју

Укупно становништво Аустрије је почетком 2025. године износило приближно 9,1 до 9,2 милиона. Најновији званични подаци често долазе из Statistik Austria (Аустријски завод за статистику) или из података о чланству у црквама.

Ево приближног прегледа на основу недавно доступних података (првенствено из 2023. за католике и 2021/2022 за остале, са неким проценама за одређене групе из 2016/2019):

• Римокатолици:

  • 50,6% (подаци о чланству у цркви из 2023. године). То представља приближно 4,64 милиона људи.
  • Напомена: Деценијама је постојао стални пад броја католичких чланова (нпр. 89% 1961. године, 73,6% 2001. године, 52% 2022. године).

• Без верске припадности:

  • 22,4% (подаци пописа из 2021. године, ажурирани владиним проценама из 2022. године)
  • Ово је друга највећа и најбрже растућа група, што одражава тренд секуларизације.

• Ислам:

  • 8,3% (подаци пописа из 2021.) или 7,9% (процена из 2016.). То би било приближно 760.000 до 770.000 људи (користећи 8,3%). Већина су сунити.

• Православне цркве (нпр. српска, грчка, румунска):

  • 4,9% (процене владе из 2022. године). То би било око 450.000 људи.
  • Ова заједница је значајно порасла захваљујући имиграцији са Балкана.

• Протестанти (првенствено лутерани и реформисти):

  • 2,8% (подаци о чланству цркве из 2023. године). То представља приближно 255.000 људи.
  • Историјски гледано много већи, њихов број је значајно опао од средине 20. века.

• Остале верске групе / Неспецификовано: Мање од 1%.

  • Будизам: Мала заједница, првенствено од азијских имиграната.
  • Јудаизам: Око 10.300 (процена Јеврејске политике из 2020. године), што је део његове величине пре Холокауста.
  • Јеховини сведоци, старокатолици, бахаи вера итд.: Веома мали број.

Аустријски верски пејзаж је стога динамичан, одражавајући његову историјску прошлост, континуирану имиграцију и постепени помак ка разноврснијим припадностима и секуларизму.