Религија у Аустралији

Аустралијски верски пејзаж је претрпео значајну трансформацију, еволуирајући од древних аутохтоних духовних традиција до разноликог, мултикултуралног друштва где хришћанство остаје највећа религија, али је „без религије“ категорија која најбрже расте.

Историја религије у Аустралији

• Аутохтона аустралијска духовност (пре 1788): Пре европске колонизације, Абориџини и становници Торесовог мореуза имали су сложена и разнолика духовна веровања позната као „Сањање“ или „Време снова“. Ова древна традиција обухвата приче о стварању, законе, моралне кодексе, друштвене структуре и дубок, међусобно повезан однос са земљом, прецима и природним светом. Духовност се изражава кроз усмене традиције, уметност, песме, плес и света места, а многи аутохтони Аустралијанци је и данас практикују.

• Британска колонизација и успостављање хришћанства (1788 - почетак 20. века):

  • Англиканска доминација: Доласком Прве флоте 1788. године, хришћанство, посебно Црква Енглеске (англиканизам), успостављено је као званична религија казнене колоније. Рани капелани играли су значајну улогу у колонијалној администрацији, образовању и одржавању моралног поретка међу осуђеницима и досељеницима.
  • Католицизам и друге деноминације: Значајан део раних осуђеника били су ирски католици који су се суочили са почетном дискриминацијом и били су приморани да присуствују англиканским службама. Долазак званичних католичких свештеника почетком 19. века на крају је довео до оснивања Католичке цркве. Друге протестантске деноминације (методисти, презвитеријанци, баптисти, лутерани) такође су успоставиле своје присуство, често кроз независне мисионарске напоре и накнадне таласе британске и европске имиграције.
  • Верска једнакост: Иако је англиканизам у почетку имао привилегован положај, Аустралија је брзо развила правни оквир за верску једнакост. Закон о цркви из 1836. у Новом Јужном Велсу укинуо је Цркву Енглеске, гарантујући законску једнакост англиканцима, католицима и презвитеријанцима, принцип који је касније проширен и на друге вере.
  • Мисије за староседеоце Аустралије: Хришћанске мисије су основане са изјашњеним циљем „заштите“ и „цивилизације“ абориџинских заједница и ширења хришћанства, често у вези са асимилационистичком владином политиком.

• Постфедерација и политика Беле Аустралије (1901 - 1970):

  • Устав Аустралије (1901) је гарантовао слободу вероисповести (члан 116), спречавајући Комонвелт да успостави државну религију или ограничи верску праксу.
  • „Политика беле Аустралије“ (званично донета од 1901. године и углавном укинута до 1973. године) ограничила је имиграцију из ваневропских земаља, осигуравајући да хришћанство остане религија велике већине. Попис из 1911. године показао је да се 96% становништва идентификовало као хришћанско.
  • Међутим, постојале су мале заједнице других вера, као што су јудаизам (присутан од Прве флоте) и ислам (који су донели авганистански јахачи камила из 1860-их и малајски рониоци бисера). Златне грознице 1850-их такође су довеле кинеске раднике, уводећи будизам.

• Послератна имиграција и мултикултурализам (1945 - данас):

  • Масовна имиграција након Другог светског рата, посебно из јужне и источне Европе, значајно је повећала број католика (Италијана, Грка, Пољака, Вијетнамаца) и православних хришћана.
  • Укидање политике беле Аустралије 1960-их и 1970-их довело је до даље диверзификације. Накнадни таласи имиграције из Азије, Блиског истока и Африке донели су брзи раст ислама, будизма, хиндуизма, сикизма и разних других нехришћанских вера.
  • Успон „без религије“: Од 1970-их, дошло је до сталног и убрзаног пораста броја Аустралијанаца који се идентификују као „без религије“. Овај тренд одражава ширу глобалну секуларизацију, променљиве друштвене вредности и све већу видљивост ове опције у пописним обрасцима.

Религија у Аустралији по броју (подаци пописа из 2021.)

Попис становништва Аустралије из 2021. године (најновији свеобухватни доступни подаци) открио је значајну промену у верској припадности, са падом хришћанства и порастом „без религије“ и других нехришћанских вера.

Укупно становништво (попис из 2021.): приближно 25.422.786

Ево детаља:

• Хришћанство: 43,9% (11.149.643 људи)

  • Католицизам: 19,6% (4.994.187 људи) - и даље највећа појединачна деноминација.
  • Англиканци: 9,8% (2.496.267 људи)
  • Уједињена црква: 2,6% (673.267 људи)
  • Остали хришћани (нпр. презвитеријанци, грчки православци, баптисти, пентикосталци): 11,75% (2.985.922).
  • Напомена: Хришћанство је забележило значајан пад са 52,1% у 2016. години.

• Без религије: 38,9% (9.886.957 људи)

  • Ово укључује оне који се идентификују као атеисти, агностици, хуманисти или једноставно наводе да „немају религију“. Ова категорија је забележила значајан пораст са 30,1% у 2016. години и најбрже је растућа група.

• Остале религије: 10% (2.539.543 људи)

  • Ислам: 3,2% (813.395 људи) - значајан раст.
  • Хиндуизам: 2,7% (683.995 људи) - значајан раст.
  • Будизам: 2,4% (615.822 људи)
  • Сикизам: 0,8% (209.103 људи) - снажан раст.
  • Јудаизам: 0,4% (99.957 људи)
  • Остале наведене религије (нпр. бахаји, традиционалне абориџинске): 0,46% (117.271)

• Није наведено / Нејасно: 7,2% (1.751.053 људи)

Попис из 2021. године обележио је историјски помак, јер је „без религије“ први пут постала друга највећа категорија после хришћанства. Ово одражава све већу секуларизацију Аустралије и њену растућу верску разноликост услед континуиране имиграције.