Афричке религије

„Афричке религије“ су широка и разнолика тема, која обухвата мноштво аутохтоних система веровања који су се развијали широм афричког континента током миленијума. Кључно је разумети да не постоји једна, монолитна „афричка религија“, већ богата таписерија различитих традиција, свака јединствена за одређену етничку групу, регион или историјски контекст.

Упркос овој разноликости, научници су идентификовали многе заједничке карактеристике и теме које се провлаче кроз ове традиције, често називане Афричким традиционалним религијама. Ове религије су првенствено усмене традиције, које се преносе кроз наративе, митове, песме, ритуале и церемоније, а не кодификоване свете списе.

Ево општих карактеристика и уобичајених уверења која се налазе у многим Aфричким традиционалним религијама:

I. Основна уверења:

1. Веровање у Врховно биће (Врховног Бога/Бога Створитеља):

   • Већина традиционалних афричких религија признаје Врховно Биће које је творац универзума. Ово божанство се често сматра трансцендентним, свемоћним и крајњим извором свег постојања.
   • Уобичајена имена варирају у зависности од етничке групе (нпр. Олодумаре међу Јорубама, Њаме међу Аканима, Нгаи међу Масајима, Чукву међу Игбоима).
   • Често се сматра да се овај Високи Бог повукао из директног, активног учешћа у свакодневним људским пословима након стварања, чинећи директно обожавање или приношење приноса овом божанству мање уобичајеним.

2. Пантеон мањих божанстава/духова:

   • Испод Врховног Бића, обично постоји хијерархија нижих богова, божанстава или духова. Ови посредници су често специјализовани, повезани са природним феноменима (реке, планине, шуме, грмљавина), специфичним људским активностима (рат, исцељење, плодност) или предачким лозама.
   • То су божанства са којима људи првенствено комуницирају кроз ритуале, молитве и жртве.
   • Примери укључују орише Јоруба (нпр. Шанго, Огун, Ошун) или лоа у хаићанском вудуу (који је синкретички потомак).

3. Поштовање предака:

   • Ово је вероватно једна од најважнијих и најраспрострањенијих карактеристика афричких традиционалних религија.
   • Верује се да преци (посебно они који су добро живели, добро умрли и које потомци памте) прелазе у виши степен постојања у духовном свету.
   • Они остају повезани и активно укључени у животе својих живих потомака, служећи као посредници између људи и божанстава/Врховног Бића.
   • Преци могу дати благослове (здравље, просперитет, децу) или проузроковати несрећу (болест, неплодност) ако су занемарени или непоштовани.
   • Поштовање укључује редовне молитве, приносе, жртве ливања и ритуале у њихову част, тражење њиховог вођства и одржавање хармоније унутар породице и заједнице. Ова пракса истиче снажан нагласак на заједници и пореклу.

4. Веровање у свет духова:

   • Универзум се схвата као дуалистички, састављен од видљивог, опипљивог света и невидљивог, духовног света. Ова два царства нису одвојена већ међусобно повезана и стално утичу једно на друго.
   • Духови могу да насељавају природне објекте (дрвеће, стене, животиње – концепт познат као анимизам), одређена места или да постоје независно.
   • Несрећа, болест и успех се често приписују деловању духова, предака или злонамерних људских сила (вештичарење/враџбине).

5. Нагласак на животу, плодности и заједници:

   • Афричке традиционалне религије су често веома афирмативне за живот и фокусиране на добробит и просперитет заједнице.
   • Ритуали често имају за циљ повећање плодности (људи, животиња, усева), осигурање здравља, заштиту од штете и одржавање хармоничних односа унутар заједнице и са духовним царством.
   • Појединац се често посматра као неодвојив од заједнице, а колективно благостање је од највеће важности.

6. Веровање у узрок и последицу / одмазду:

   • Често постоји снажно веровање да поступци (и добри и лоши) имају последице, било одмах или касније. То се може односити на одржавање моралног реда, поштовање старијих и традиција и обезбеђивање космичке равнотеже.
   • Несрећа се често тумачи као знак духовне неравнотеже, кршење табуа или резултат врачања/враџбине.

II. Кључне праксе и ритуали:

1. Усмена традиција и приповедање:

   • Религиозно знање, историја, етика и митови се преносе усмено кроз генерације путем пословица, народних прича, песама и заједничких наратива.

2. Ритуали и церемоније:

   • Обреди преласка: Обележавају значајне животне прелазе (рођење, пубертет, иницијација у одрасло доба, брак, смрт), водећи појединце кроз различите друштвене и духовне фазе.
   • Приноси и жртве: Приноси се божанствима и прецима како би се показало поштовање, затражила наклоност, изразила захвалност или умилостивило. То може укључивати храну, пиће, животиње или симболичне предмете.
   • Прорицање: Пророицање (нпр. коришћење шкољки каури, ораха кола, костију) за утврђивање воље духова, дијагностиковање узрока несреће или добијање смерница за будуће поступке. Прорицатељи (оракули, врачари) играју кључну улогу.
   • Ритуали исцељења: Ритуали и традиционална медицина се користе за решавање физичких, психолошких и духовних тегоба, често укључујући бубњеве, певање, плес и употребу биљних лекова.
   • Опседнутост духовима: У многим традицијама, појединци могу бити опседнути духовима или божанствима током ритуала, делујући као медијуми преко којих духови комуницирају са заједницом.

3. Верски стручњаци:

   • Свештеници/свештенице: Служе одређеним божанствима или светилиштима, надгледајући ритуале и приносе.
   • Прорицачи: Тумаче знаке и комуницирају са духовним светом.
   • Исцелитељи/медицински радници: Поседују знање о биљу и духовним праксама за лечење болести и решавање проблема.
   • Старешине: Често служе као чувари верског знања, традиције и моралног ауторитета.

4. Симболика:

   • Симболички предмети (маске, резбарије, олтари, природни елементи попут дрвећа или стена) често су прожети духовним значењем и користе се у ритуалима.

III. Разноликост и варијације:

Иако су горе наведене уобичајене теме, специфичне манифестације се значајно разликују:

• Регионалне разлике: Религије у Западној Африци (нпр. Јоруба, Фон) често имају сложеније пантеоне и организоване култове, док оне у Јужној Африци (нпр. Зулу, Коса) могу ставити јачи нагласак на поштовање предака.
• Етничка специфичност: Свака етничка група има своје јединствене митове, божанства, ритуале и специјалисте.
• Синкретизам: Афричке традиционалне религије су често коегзистирале и мешале се са уведеним религијама, посебно хришћанством и исламом. Многи Африканци се данас идентификују као хришћани или муслимани, али и даље укључују елементе традиционалних веровања и пракси у свој свакодневни живот (нпр. поштовање предака, веровање у врачање, традиционално лечење).

IV. Изазови и отпорност:

Традиционалне афричке религије суочиле су се са огромним притиском колонијализма, мисионарских напора и модернизације. Међутим, оне показују изузетну отпорност. Њих и даље практикују милиони, утичу на шире културне праксе, па су чак доживеле поновни успон и преобликовање у неким деловима дијаспоре (нпр. сантерија, вуду, кандомбле у Америци).

У суштини, афричке религије нису статичне реликвије прошлости, већ динамичне, живе традиције које настављају да пружају значење, смернице и друштвену кохезију за безброј појединаца и заједница широм континента и шире.

Игбо врач с почетка 20. века у Нигерији, Западна Африка