Афричке религије: митске теме

Иако је кључно запамтити да не постоји једна, монолитна „афричка религија“, многе афричке традиционалне религије деле понављајуће митске теме које одражавају заједничке погледе на свет, друштвене вредности и разумевање космоса и људског искуства. Ове теме се преносе кроз усмена предања, приче, пословице, песме и ритуалне представе.

Ево неких од најраспрострањенијих митских тема које се налазе у различитим афричким верским традицијама:

1. Митови о стварању (космогоније):

   • Врховно биће као творац: Скоро све Aфричке традиционалне религије имају митове који успостављају Врховно биће (Високог Бога) као крајњег творца универзума, човечанства и свих живих бића. Овај Бог је често трансцендентан и свемоћан, покрећући космос.
     • Пример: Код Јоруба (Нигерија), Олодумаре је врховни стваралац. Међу Аканима (Гана), Њаме је творац.
   • Стварање из првобитних елемената: Свет би могао бити формиран од воде, глине или првобитне празнине.
   • Први човек (људи): Митови детаљно описују како су први људи створени, често директно од стране Врховног Бића, понекад од глине или других природних материјала.
   • Раздвајање Неба и Земље: Уобичајена тема је почетна блискост између неба (где борави Врховно Биће или друга божанства) и земље. Људским преступом, радозналошћу или неспоразумом, ова веза се прекида, што доводи до божанског повлачења из директне свакодневне интеракције са човечанством. Ово објашњава патњу, смрт и потребу за посредницима.

2. Порекло смрти и патње:

   • Ово је дубоко значајан скуп митова, често повезаних са „раздвајањем неба и земље“. Они објашњавају зашто су људи смртни и зашто постоји патња.
   • Неуспела порука/прекршени табу: Уобичајени мотив укључује неуспелу поруку од Бога (нпр. камелеон или пас су послати са поруком о бесмртности, али је спорија животиња, попут гуштера, стигла прва са поруком о смртности). Алтернативно, људска непослушност божанској заповести (нпр. да се не једе одређено воће или да се не меље зрно прегласно и не узнемирава бог неба) доводи до смрти.
   • Пример: Многи митови приказују божанског гласника (попут камелеона или пса) послатог са даром бесмртности, али због људске нестрпљивости или погрешног корака гласника, порука о смртности стиже прва и постаје неповратна.

3. Улога фигура превараната:

   • Двосмислен морал: Многе традиције садрже фигуре превараната (нпр. Ананси Паук код Акана, Легба/Ешу код Јоруба и Фона, зец или корњача у различитим регионима).
   • Хаос и ред: Преваранти често отелотворују двосмисленост, нарушавајући успостављени ред, али и доносећи нова знања, технологије или облике друштвене организације, понекад ненамерно. Они доводе у питање норме и истичу сложеност морала.
   • Културни хероји: Могу бити културни хероји, одговорни за доношење ватре, пољопривреде или одређених друштвених обичаја човечанству, често лукавошћу или обманом.

4. Преци и живи:

   • Континуум бића: Митови често наглашавају блиску, континуирану везу између живих, мртвих (предака) и оних који се тек требају родити. Вео између физичког и духовног света је танак.
   • Извор моћи и вођства: Преци су приказани као активни учесници у животима својих потомака, пружајући благослове, заштиту и вођство, али и узрокујући несрећу ако су занемарени или непоштовани.
   • Оснивачки преци: Митови често прате порекло заједнице или клана до моћног оснивачког претка, легитимишући друштвене структуре и захтеве за земљу.

5. Природа духова и божанстава (осим Врховног Бога):

   • Митови детаљно описују улоге, личности и домене разних нижих божанстава и духова повезаних са природним феноменима (реке, шуме, грмљавина), људским активностима (рат, исцељење, ковачки занат) или одређеним култовима.
   • Пример: Јоруба митови замршено описују порекло, односе и моћи ориша (нпр. Огун као бог гвожђа и рата, Ошун као богиња река, лепоте и плодности).

6. Порекло специфичних обичаја и ритуала:

   • Многи митови служе као етиолошки наративи, објашњавајући порекло и значај одређених друштвених обичаја, табуа, иницијацијских обреда, церемонија или пракси исцељења. Они потврђују постојеће друштвене структуре и верске праксе.

7. Међусобна повезаност природе и човечанства:

   • Афрички митови често истичу дубоку међузависност између људи и природног света. Животиње, биљке и географске карактеристике често играју значајну улогу у стварању или другим наративима и могу отелотворити духове или свете особине.

8. Вештичарење, врачање и проблем зла (људска злоба):

   • Митови и наративи често објашњавају порекло људске злобе, попут вештичарења и врачања, за које се верује да су узроци болести, несреће и друштвених немира. Они често служе да објасне необјашњиве животне несреће.

Уобичајене теме које леже у основи ових митова:

• Холистички поглед на свет: Недостатак строгог раздвајања између светог и профаног, духовног и материјалног.
• Нагласак на заједници: Идентитет и благостање појединца су нераскидиво повезани са заједницом и њеним прецима.
• Морални поредак: Митови често појачавају друштвене норме, етику и последице њиховог кршења.
• Сврха живота: Живети добро, одржавати равнотежу, поштовати претке и доприносити благостању и континуитету заједнице.

Ове митске теме пружају богат оквир за разумевање разноврсних, али међусобно повезаних верских традиција Африке, нудећи дубок увид у њихову космологију, морал и друштвену организацију.

Традиционална вуду плесачица очарава богове и духове у Ганвију, Бенин