Антихрист

Антихрист (од старогрчког: ἀντίχριστος, што значи „против Христа“ или „уместо Христа“) је фигура, или понекад дух, који се појављује у хришћанској есхатологији као крајњи противник Христа и човечанства, предодређен да се појави пре Другог доласка Исуса и Страшног суда. Концепт се значајно развио током векова тумачења, постајући једна од најзанимљивијих и најстрашнијих фигура у апокалиптичној литератури и популарној машти.

Библијско порекло и референце:

Термин „Антихрист“ се експлицитно појављује само у Јовановим посланицама у Новом завету:

• 1. Јованова 2:18: „Децо! Последње је време, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је последњи час.“
• 1. Јованова 2:22: „Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина.“
• 1. Јованова 4:3: „А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.“
• 2. Јованова 1:7: „Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист.“

У овим одломцима, термин „антихрист“ се користи и у једнини, будућем смислу („антихрист долази“) и у множини, садашњем смислу („многи антихристи су се појавили“, „дух антихриста“). То сугерише да се односи и на специфичну, крајњу есхатолошку фигуру и на општи дух противљења Христу и Његовом учењу који већ делује у свету.

Поред специфичног термина, неколико других новозаветних одломака описује личности и догађаје који се широко тумаче као да се односе на Антихриста или га наговештавају:

• 2. Солуњанима 2:3-10 (Човек безакоња / Човек греха): Овај одломак описује особу која се „противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог.“. Он ће доћи са „са сваком силом, и знацима и лажним чудесима“ и преварити оне који пропадају.
• Књига Откровења (Звер из мора / Звер са земље):
  • Откривење 13: Описује „звер која излази из мора“ са седам глава и десет рогова, богохулним именима и моћи којој је змај (Сатана) дао моћ. Она прима обожавање и ратује против светаца. Често се поистовећује са „човеком безакоња“.
  • Такође описује „звер која излази из земље“ („лажни пророк“) која чини велике знаке, обмањује људе и приморава их да се поклоне првој звери и приме њен „жиг“ (666). Ова друга звер делује као Антихристов верски извршитељ.
• Данило (Мали рог): „Мали рог“ у Данилу 7 и 8 је моћан, богохулни владар који прогони свеце, често виђен као претеча или тип Антихриста.

Кључне карактеристике и акције (синтетизовано из тумачења):

У различитим тумачењима, Антихрист се обично схвата као:

• Харизматичан и обмањујући вођа: Поседоваће огромну политичку и/или духовну моћ, харизму и способности убеђивања које ће му омогућити да обмане огроман број људи.
• Супротстављен Христу и Богу: Он ће хулити на Бога, захтевати божански статус за себе и настојати да уништи све који обожавају Бога.
• Прогонитељ верника: Он ће водити рат против светаца (хришћана) и покушати да присили све људе да га обожавају или његову слику.
• Чинитељ лажних чуда: Користиће обмањујуће знаке и чуда да би стекао следбенике и потврдио своје тврдње.
• Успостављивач глобалне власти: Често се повезује са универзалним политичким или економским системом који захтева оданост и контролу.
• Појавиће се у последњим временима: Његов успон је кључни знак који претходи Другом доласку Христовом и кулминацији људске историје.
• Биће откривен и уништен од стране Христа: На крају, биће поражен и уништен од стране Христа по Његовом повратку.

Историјска и теолошка тумачења:

Идентитет и природа Антихриста били су предмет интензивних спекулација и различитих тумачења кроз хришћанску историју:

• Рана Црква (патристички период): Рани црквени оци попут Иринеја и Тертулијана углавном су схватали Антихриста као дословну, одређену особу која ће се појавити у будућности. Често су га повезивали са тиранским римским царевима (као што је Нерон) као претечама или типовима.
• Средњовековни период: Неки су поистовећивали Антихриста са разним историјским личностима или групама које су доживљаване као претње хришћанству, као што су исламски вође током крсташких ратова. Идеја „Антихриста“ је такође постала средство за полемику, где су се ривали међусобно оптуживали да су Антихристи.
• Доба реформације: Протестантски реформатори, посебно Мартин Лутер и Жан Калвин, познати су по томе што су папу (или папство као институцију) идентификовали као Антихриста, сматрајући доктрине и праксе Римокатоличке цркве искварењем правог хришћанства и узурпацијом Христовог ауторитета. Ово тумачење је било кључно за велики део протестантског идентитета вековима.
• Модерна тумачења:
  • Буквална особа: Многи евангелисти и диспензационалисти и даље верују у буквалну, јединствену фигуру Антихриста која ће се појавити у последњим временима.
  • Симболична/колективна моћ: Други посматрају Антихриста не као једну особу, већ као симболичку представу било које силе, система или духа који се супротставља Христу и хришћанским вредностима кроз историју. То може укључивати атеизам, секуларизам, репресивне политичке режиме или чак отпадништво унутар Цркве.
  • Психолошко/духовно стање: Нека тумачења виде Антихриста као духовно или психолошко стање побуне против Бога које се манифестује у човечанству.
  • Политички лидери: У модерно доба, разни политички лидери (нпр. Наполеон, Хитлер, Стаљин) су од стране неких идентификовани као Антихрист.
  • Теорије завере: Овај концепт је плодно тло за разне теорије завере, често укључујући тајна друштва, глобалистичке агенде или технолошку контролу.

Аналогне фигуре у другим религијама:

Иако је јединствено за хришћанску есхатологију, неке друге религије имају аналогне фигуре које представљају крајње зло или обману у последњим временима:

• Ислам: Деџал (арапски: الدجّال, „Варалица“) је истакнута личност у исламској есхатологији. Он је једнооки лажни месија који ће се појавити пред Судњи дан, чинити лажна чуда и многе завести на странпутицу, али ће га на крају победити Иса (Исус) и Махди.
• Зороастризам: Деструктивни дух Ангра Маињу (Ахриман) је антагониста доброћудног Ахура Мазде, представљајући космичку силу зла.

Антихрист остаје моћан и трајан концепт, који одражава дубоко укорењене људске страхове због зла, обмане и коначне судбине света.

Ђаво шапуће Антихристу; детаљ из дела „Проповеди и дела Антихриста“, Лука Сињорели, 1501, катедрала у Орвијету.