Антропозофија

Антропозофија (од старогрчких: ἄνθρωπος, „људски“, и σοφία, „мудрост“) је духовна филозофија, езотеријски покрет и поглед на свет који је основао аустријски филозоф, друштвени реформатор и езотеричар Рудолф Штајнер (1861–1925). Настала је почетком 20. века као развој теозофије, са циљем да створи духовни пут који примењује методе природних наука на проучавање духовног света.

Основни принципи и циљеви:

Штајнер је описао антропозофију као „духовну науку“. Њена централна начела је да људи имају способност интелектуалне перцепције духовног света и да се та перцепција може систематски развијати кроз дисциплиновану когнитивну и етичку обуку.

Кључни принципи укључују:

1. Приступ духовном знању: Антропозофија тврди да постоји објективни, натчулни (духовни) свет коме се може приступити и истраживати кроз унутрашњи развој, медитацију и прецизну когнитивну обуку, слично начину на који природни научници истражују физички свет. То је оно што је Штајнер назвао „духовном науком“.
2. Људско биће као микрокосмос: Људи се виде као сложена бића састављена од физичког, етеричког (животна снага), астралног (душа/емоционално) и его (дух) тела, која еволуирају кроз вишеструке инкарнације. Људско биће се сматра микрокосмосом који одражава макрокосмос универзума.
3. Карма и реинкарнација: Ово су фундаментални концепти. Појединци пролазе кроз поновљене земаљске животе, а њихова искуства и поступци у једном животу одређују њихове околности и изазове у наредним животима, радећи ка духовној еволуцији и већој слободи.
4. Еволуција свести: Штајнер је учио да је људска свест еволуирала кроз различите фазе (нпр. древна свест налик сновима, садашња интелектуална свест) и да ће наставити да еволуира. Антропозофија има за циљ да помогне овој еволуцији развијањем виших когнитивних способности.
5. Христологија (у хришћанском езотерицизму): Иако није искључиво хришћанска, антропозофија интегрише јединствену христологију. Штајнер је видео „Христов догађај“ (оваплоћење Христа као космичког бића) као централну прекретницу у људској и земаљској еволуцији, пружајући подстицај за развој индивидуалне људске свести и слободе.

Рудолф Штајнер као оснивач

Рудолф Штајнер је започео своје интелектуално путовање као филозоф и уредник Гетеових научних списа. Почетком 20. века се укључио у Теозофско друштво, водећи његову немачку секцију. Међутим, постепено се удаљавао од његових учења, посебно у погледу нагласка на источним духовним традицијама и улоге његових вођа. 1912-1913. године, Штајнер је формално основао Антропозофско друштво, тежећи ка западнијем и научно ригорознијем приступу духовном истраживању.

Штајнер је одржао хиљаде предавања, написао бројне књиге и надгледао развој практичне примене антропозофије у различитим областима. Гетеанум у Дорнаху, у Швајцарској, служи као светски центар Антропозофског друштва и Школе духовне науке.

Практичне примене и покрети:

Антропозофија није само теоријска филозофија већ је инспирисала широк спектар практичних покрета и институција:

1. Валдорфско образовање (Штајнерско образовање): Ово је можда најпознатија примена. Валдорфске школе (прве основане 1919. године за децу радника фабрике цигарета Валдорф-Асторија у Штутгарту, у Немачкој) наглашавају холистички развој детета - интелектуални, уметнички и практични - кроз наставни план и програм прилагођен развојним фазама, подстичући креативност, машту и самостално размишљање.
2. Биодинамичка пољопривреда: Рани облик органске пољопривреде заснован на духовним принципима, који наглашава фарму као самоодрживи организам, користи специфичне препарате и усклађује пољопривредне праксе са космичким ритмовима (месец, планете).
3. Антропозофска медицина: Комплементарни медицински систем који проширује конвенционалну медицину укључивањем духовних увида у људску природу, циљајући да стимулише способности тела за самоисцељење кроз специфичне лекове (често изведене из минерала, биљака и метала), терапије (нпр. еуритмија, уметничке терапије) и холистичко разумевање болести.
4. Еуритмија: Експресивна покретна уметност коју је развио Штајнер, коју је описао као „видљиви говор“ и „видљиву песму“. Користи се у Валдорфској педагогији, терапији и као извођачка уметност.
5. Кемфилски покрет: Заједнице за особе са инвалидитетом, засноване на антропозофском разумевању достојанства и духовног потенцијала сваке особе.
6. Архитектура: Штајнерови архитектонски пројекти, посебно Гетеанум, илуструју његов органски и експресивни приступ форми, тежећи да изрази духовне силе у материјалним структурама.
7. Банкарство и економија: Истраживани су концепти попут асоцијативне економије, са нагласком на етичке финансије и сарадњу.

Контроверзе и критике:

Антропозофија се суочила са разним критикама:

• Езотерично и ненаучно: Критичари тврде да су његове тврдње о приступу „духовном свету“ ненаучне и непроверљиве, ослањајући се на Штајнерове видовњачке перцепције, а не на емпиријске доказе.
• Расни елементи: Неки научници су критиковали одређене одломке у Штајнеровим раним предавањима који сугеришу хијерархију људских раса или расправљају о развоју раса на начине који су протумачени као проблематични или чак расистички. Заговорници тврде да су то погрешно схваћене историјске рефлексије или погрешна тумачења његовог сложеног духовног еволуционог оквира, и да је Штајнер експлицитно осуђивао расизам и залагао се за универзално братство.
• Оптужбе да је култ: Као и многи духовни покрети, суочио се са оптужбама да је култ због своје хијерархијске структуре (у неким раним итерацијама), ослањања на Штајнеров ауторитет и понекад изолованих заједница.
• Медицинска ефикасност: Антропозофска медицина је често критикована од стране водеће медицинске науке због недостатка довољних доказа о ефикасности неких од њених специфичних третмана, посебно за озбиљне болести.

Упркос контроверзама, антропозофија и даље има значајан глобални број следбеника, а њене практичне примене, посебно Валдорфска педагогија и биодинамичка пољопривреда, стекле су значајно признање и утицај широм света. Она представља посебан напор да се духовно разумевање интегрише са холистичким погледом на људска бића и природни свет.

Први Гетеанум, који је пројектовао Штајнер 1920. године, Дорнах, Швајцарска