Баба Јага, позната у руском фолклору као вештица и огорка, представља древно божанство смрти и регенерације у словенској митологији, са коренима у пре-индоевропском матрилинеарном пантеону. У словенским бајкама (претежно руским), Баба Јага живи у ноћној тами, дубоко у шуми, далеко од света људи. Различито је приказана – као зла стара баба која једе људе, посебно децу, али и као мудра, пророчка старица.
Њен изглед је карактеристичан: висока је, кошчатих ногу, са главом попут тучка, дугим носом и рашчупаном косом. Понекад се појављује као млада жена, а понекад као две сестре, једна млада и једна стара. Њена примарна териоморфна слика јесте слика птице или змије, али се може тренутно претворити у жабу, крастачу, корњачу, миша, рака, лисицу, пчелу, кобилу, козу или неживи предмет.
Баба Јага никада не хода; она или лети у ватреном ступачу (авану) или лежи у својој колиби на пећи, на клупи, на поду, или се протеже од једног до другог краја колибе. Ограда око њене колибе направљена је од људских костију, а на врху су људске лобање са нетакнутим очима. Капија је учвршћена људским ногама и рукама уместо реза, а уста са оштрим зубима служе као брава. Колиба, која стоји на птичјим ногама и која се може окретати око своје осе попут вретена, у ствари је сама Баба Јага.
Лингвистичка анализа сложеног имена Бабе Јаге открива праисторијске карактеристике. „Јага“, од прасловенског *(y)˘ega, значи „болест“, „страх“ и „гнев“ у староруском, српском и словеначком језику, респективно, и повезана је са литванским глаголом engti („давити, притискати, мучити“). Рани облик може бити повезан са прото-самоједским *nga, што значи „бог“ или „бог или богиња смрти“.
Словенски етимон „баба“ значи „баба“, „жена“, „жена облака“ (митско биће које производи кишу) и „пеликан“. Ово последње указује на птичју природу Бабе Јаге, упоредиву са архетипском богињом лешинара и сове из европске праисторије, која представља смрт и регенерацију. У руским бајкама, Баба Јага једе људе тако што их кљуца као птица.
У источнословенским областима, Баба Јага има мушки пандан, Кошчеја Бесмртног. Његово име, од речи „кост“, носи идеју бога који умире и васкрсава, односно божанства које циклично умире и поново се рађа. У причама у којима се појављује Кошчеј, Баба Јага је или његова мајка или његова тетка. Други мушки еквивалент Бабе Јаге је Морозко („мраз“).
Баба Јага је такође „мајка ветрова“, аналогна немачкој Фрау Холе. Други рођаци у актуелном фолклору су литванска богиња Рагана и баскијска богиња лешинара, „Господарица Амбота“.
Њена дуална природа, као злоћудне и мудре фигуре, одражава сложеност веровања о смрти и животу. С једне стране, она је носилац опасности, док с друге, може да пружи помоћ и савет онима који су довољно храбри да јој приступе. Ово је чини важним архетипом у словенским бајкама.
Колиба на птичјим ногама, која се окреће, симболизује њезину способност да се прилагођава и мења, али и њену везу са загробним светом и другим димензијама. Њена околина, са оградом од људских костију и лобања, додатно наглашава њену улогу божанства смрти и преласка.
У целини, Баба Јага је много више од обичне вештице. Она је дубоко укорењена у древним митовима о стварању и уништењу, смрти и поновном рођењу, те представља снажну фигуру која обухвата и застрашујуће и мудре аспекте природе и космичких циклуса.
Нема коментара:
Постави коментар