Мутезилитски теолог и главни кадија Бујида
Абу ал-Хасан Абд ел-Џабар ибн Ахмад ибн Халил ибн Абдалах ел-Хамадани ел-Асадабади (935–1025. н.е.) био је персијски мутезилитски теолог, правник и хадиски учењак, запамћен као Кади ел-Кудат (Главни судија) Бујидске династије и следбеник шафиијске школе. Рођен у Асадабаду код Хамадана, преселио се у Багдад, одакле га је 978. године гувернер Сахиб ибн Абад позвао у Реј, где је постављен за главног кадију провинције. Након смрти свог добротвора 995. године, Абд ел-Џабар је смењен и ухапшен од стране бујидског емира Фахр ел-Давле због увредљиве примедбе о преминулом покровитељу, а преминуо је 1025. године. Његово монументално дело, „Китаб ел-Мугни фи абваб ел-тавхид ва ел-адл“ (Књига обиља о темама јединства и правде), познатије као „ел-Мугни“, обухвата двадесет томова и представља свеобухватну „суму“ мутезилитске теологије, по величини сличну „Суми теологије“ Светог Томе Аквинског. У њој је изложио мутезилитску мисао под двема главним одредницама: јединство Божије (тавхид) и Његова правда (адл), тврдећи да ашаритско одвајање вечног говора Бога од створених речи Курана чини божанску вољу несхватљивом. Он и његов мутезилитски круг били су савременици Ибн Сине (Авицене).
Дела Абд ел-Џабара: мутезилитска теологија и полемика
Кади Абд ел-Џабар је био плодан аутор са преко 70 написаних књига. Његово најзначајније дело је „Ал-Мугни фи абваб ел-тавхид ва ел-адл“ (المغني في أبواب التوحيد والعدل), опсежна „сума“ мутезилитске теологије. Поред тога, написао је „Шарх ел-Усул ел-Хамса“ (شرح الأصول الخمسة), познату као „Објашњење пет принципа“, иако је оригинални текст изгубљен, сачувани су коментари два зејдијска аутора. Абд ел-Џабар је такође познат по свом антихришћанском полемичком делу „Татхбит Дала’ил Нубувват Сајидина Мухамед“ (Успостављање доказа за пророчанство нашег господара Мухамеда). Неки од његових радова доступни су и на енглеском језику, попут „Critique of Christian Origins“, паралелног енглеско-арапског текста.
Нема коментара:
Постави коментар