Антисемитизам

Антисемитизам је облик предрасуда, дискриминације или мржње усмерене према Јеврејима. То је постојан и вишеслојан феномен са дугом и сложеном историјом, који се манифестује у различитим облицима, од верске нетолеранције до расне мржње и политичких теорија завере.

Међународни Савез за сећање на Холокауст (IHRA) пружа широко усвојену радну дефиницију:

„Антисемитизам је одређена перцепција Јевреја, која се може изразити као мржња према Јеврејима. Манифестације антисемитизма “могу бити усмерене ка јеврејским или нејеврејским појединцима и/или њиховој имовини, ка јеврејским заједничким институцијама и верским објектима.“

Историјски развој:

Антисемитизам се развијао током миленијума, попримајући различите облике, али је доследно био усмерен ка Јеврејима.

1. Религиозни антисемитизам (антијудаизам) - античка и средњовековна епоха:

   • Пагански антијудаизам: Рано непријатељство у хеленистичком и римском свету проистекло је из јеврејског монотеизма, закона о исхрани и одбијања обожавања паганских богова или царева, што је довело до оптужби за мизантропију и нелојалност.
   • Хришћански антијудаизам: Од раних векова нове ере, Јевреји су често окривљени за распеће Исуса („богоубиство“). Ово теолошко непријатељство подстакло је векове прогона, присилних преобраћења, протеравања и оснивања гета. Јевреји су у хришћанској уметности и проповедима приказивани као тврдоглави, злонамерни и агенти ђавола.
   • Исламски антијудаизам: Иако су Јевреји генерално боље пролазили под исламском влашћу него у хришћанској Европи током дужег периода, и даље су сматрани зимијима (заштићеним, али подређеним мањинама). Периоди прогона и дискриминације су се дешавали, мада обично не тако систематски као у хришћанским земљама.

2. Економски антисемитизам - од средњег века до раног модерног доба Европе:

   • Забрањено им је да обављају многе професије, Јевреји су често били гурнути у позајмљивање новца, стигматизовану, али неопходну службу. То је довело до негодовања и карикатура Јевреја као похлепних експлоататора.
   • Оптужбе за ритуално убиство (крвна клевета) и скрнављење хостије постале су уобичајени изговори за масакре (погроме) и протеривања из разних европских земаља (нпр. Енглеске 1290. године, Шпаније 1492. године).

3. Расни антисемитизам - 19. и 20. век:

   • Пораст научног расизма у 19. веку померио је антисемитизам са верске на расну основу. Јевреји више нису били омражени због своје религије већ због своје наводно урођене „расе“, без обзира на њихову верску праксу или асимилацију. Због тога је преобраћење као начин бекства постало ирелевантно.
   • Ово је кулминирало нацистичком идеологијом, која је пропагирала мит о „јеврејској раси“ као инхерентно инфериорној и опасној, што је довело до систематског истребљења шест милиона Јевреја током Холокауста (Шоа).
   • Теорије завере, попут „Протокола сионских мудраца“, биле су широко распрострањене, лажно приказујући Јевреје као оркестриране у глобалној завери за контролу света.

Облици и манифестације:

Антисемитизам се манифестује на различите начине:

1. Вербални антисемитизам:
   • Стереотипи: Одржавање штетних стереотипа (нпр. похлепни, манипулативни, нелојални, клановски, контролисање медија/финансија).
   • Увреде и говор мржње: Употреба погрдних израза и директног изражавања мржње.
   • Теорије завере: Веровање у сложене преваре о јеврејској контроли влада, банака или медија.
2. Физички антисемитизам:
   • Вандализам: Скрнављење синагога, гробља или јеврејских домова.
   • Насиље: Напади, узнемиравање и злочини из мржње усмерени против Јевреја.
   • Тероризам/масакри: Намерни акти насиља против јеврејских заједница (нпр. пуцњава у синагогама).
3. Институционални антисемитизам:
   • Дискриминација: Искључивање из посла, становања, образовања или друштвених кругова.
   • Законодавство: Закони који стављају Јевреје у неповољан положај или их прогоне (историјски примери укључују Нирнбершке законе).
4. Порицање/искривљавање Холокауста: Порицање систематског истребљења Јевреја током Холокауста или покушај минимизирања његових размера и утицаја.
5. Антисемитизам повезан са Израелом: Иако критика израелске политике није сама по себи антисемитска, неки облици антиционизма (противљење постојању Израела као јеврејске државе) прелазе границу антисемитизма.

Узроци и последице:

Узроци антисемитизма су сложени и укључују:

• Жртвени јарац: Окривљавање Јевреја за друштвене проблеме, кризе или несреће.
• Различитост: Приказивање Јевреја као фундаментално страних или другачијих, чинећи их лакшим метама за предрасуде.
• Религијска нетолеранција: Историјски теолошки анимозитет.
• Економско негодовање: Непријатељство које произилази из перципиране јеврејске економске моћи или улога.
• Политички екстремизам: И крајње десничарске, а у неким случајевима и крајње левичарске идеологије користе антисемитске тропе за унапређење својих циљева.

Утицај антисемитизма је разарајући, од индивидуалног узнемиравања и дискриминације до масовног насиља и геноцида, фундаментално поткопавајући људска права и друштвену кохезију. Упркос ужасима Холокауста, антисемитизам опстаје глобално, прилагођавајући се новим контекстима (нпр. мржња на мрежи, антиизраелска реторика), али задржава своје основне елементе мржње и предрасуда према Јеврејима.

Словачки пропагандни постер из доба Другог светског рата позива читаоце да „не буду слуге Јеврејина“.