Анубис

Анубис (такође познат као Анпу или Инпу) је један од најзначајнијих и најстаријих богова древне египатске митологије, првенствено повезан са смрћу, мумификацијом, балсамовањем, загробним животом и заштитом мртвих. Његов препознатљив изглед, обично приказан као човек са шакалском главом или прави шакал, чинио га је одмах препознатљивим.

Име и етимологија:

• Стари Египат: Његово име на староегипатском је било Инпу (или Анпу), што значи „труљење“, „мумификовање“ или „краљевско дете“.
• Грчки: Грци су га називали Анубисом, хеленизованим обликом његовог египатског имена.

Изглед и симболика:

Анубис је готово универзално приказан као:

• Човек са шакаловом главом: Његово тело је људско, али му је глава шакалова или дивљег пса.
• Шакал или дивљи пас: Често се виђа како лежи, пажљив, чува.

Избор шакала или дивљег пса је значајан:

• Лешинари: Шакали су често виђани у близини гробља у старом Египту, како траже лешине око гробница. Ова повезаност са смрћу и труљењем меса вероватно је довела до њихове повезаности са царством мртвих.
• Заштита: Упркос њиховим навикама сакупљања хране, шакалова будност и његова повезаност са пустињским ивицама (често тамо где су се налазиле гробнице) такође су могли довести до тога да их перципирају као чувара.
• Црна боја: Анубисова кожа или крзно се обично приказује као црно, што не представља стварну боју шакала, већ симболизује:
  • Плодност црног тла Нила: Представља поновно рођење и регенерацију у загробном животу.
  • Боју тела преминулог након третмана натроном и смолом током мумификације, што означава процес очувања.

Кључне улоге и функције:

Анубис је имао неколико кључних улога у египатском пантеону, посебно у вези са путовањем у загробни живот:

1. Бог мумификације и балсамовања:

   • То је била његова најважнија функција. Веровало се да је председавао процесом балсамовања, посебно Озириса (видети доле), постављајући преседан за све будуће мумификације.
   • Свештеници који су обављали ритуале мумификације понекад би носили маску шакала у његову част.
   • Надгледао је припрему тела, очување органа и увијање завоја, осигуравајући физички интегритет покојника за загробни живот.

2. Чувар гробница и некропола:

   • Због повезаности шакала са пустињским гробљима, Анубис је сматран заштитником гробница од разбојника и злих духова. Многи древни печати и резбарије приказују фигуру шакала како чува улазе у гробнице.

3. Водич мртвих:

   • Веровало се да Анубис води душе покојника из земаљског царства у подземни свет (Дуат). Пратио би их кроз опасне стазе и искушења загробног живота.

4. Вагач срца (у Дворани две истине):

   • У чувеној церемонији „Вагања срца“, централној за египатски суд над мртвима, Анубис је играо кључну улогу. Стављао би срце покојника на вагу, где би се мерило пером Маат (богиње истине и правде).
   • Затим би забележио резултат мерења, које је одређивало да ли је душа достојна да уђе у Поље трске (рај) или да је прогута Амит (прождирач мртвих).

5. Син Озириса (каснија традиција):

   • У раној митологији, Анубис је често приказиван као син Ра или Нефтиде. Међутим, у каснијим периодима, посебно након појаве мита о Озирису, постао је син Озириса и Нефтиде.
   • У овом миту, Анубису се приписује да је био први балзамер, мумификујући свог оца Озириса након што га је Сет убио и раскомадао. Овај чин је осигурао Озирисово васкрсење и његову улогу краља подземља, учвршћујући Анубисову улогу у мумификацији и загробном животу.

Култ и обожавање:

Анубис је био широко обожаван широм Египта, са значајним култним центрима укључујући Кинополис („Град пса“). Погребни ритуали и жртве су му често приношене како би се осигурао безбедан пролаз у загробни живот и заштита остатака покојника. Његов лик се често налазио на зидовима гробница, ковчезима и погребним папирусима.

Анубисово трајно присуство у египатској митологији наглашава дубок значај који су стари Египћани придавали смрти, очувању тела и путовању ка успешном загробном животу.

Египатски бог Анубис (модерна верзија инспирисана сликама гробница из Новог краљевства )