Апачке религије

Апачке верске традиције су богате, сложене и разноврсне, одражавајући различита апачка племена (нпр. Мескалеро, Чирикахуа, Хикариља, Липан, Западни Апачи) и њихове јединствене историје и адаптације различитим срединама широм америчког југозапада. Упркос овим варијацијама, неколико основних веровања, пракси и тема одјекује у свим апачким групама.

Основна веровања и поглед на свет:

1. Међусобна повезаност са природним светом: Апачка религија је дубоко укорењена у природном свету. Природа није само позадина већ активни учесник у животу и духовности. Верује се да све у природи - биљке, животиње, планине, реке, небеска тела - поседује дух или „моћ“ (дијин).

   • Сама земља је света, са специфичним планинама, изворима и знаменитостима које имају дубок духовни значај и често су повезане са светим причама и моћним бићима.
   • Апачи верују да имају дубоку везу са Мајком Земљом и да духови живе са људима у планинама и подземним местима.

2. Веровање у Творца и натприродне моћи:

   • Многе апачке традиције признају врховно биће или „Давалаца живота“, често названог Усен (међу Чирикахуа народима), који је одговоран за стварање света и свих живих бића. Усен се генерално сматра добронамерним и мудрим.
   • Поред Творца, постоје бројне натприродне моћи повезане са природним феноменима. Ове моћи се често сматрају неутралним, способним да се користе за добро или зло у зависности од намере и поступака појединца.
   • Преци и духови преминулих такође играју важну улогу, утичући на свакодневни живот и пружајући смернице и заштиту.

3. Нагласак на хармонији и равнотежи: Централно начело је тежња ка хармонији и равнотежи између физичког и духовног света, као и унутар заједнице и појединаца. Ритуали и свакодневне праксе су осмишљени да обнове или одрже ову равнотежу.

4. Концепт „моћи“ или дијин : Ово је кључни концепт. Дијин се односи на свету, животворну моћ која је својствена свим стварима. Појединци могу стећи или примити ову моћ кроз ритуале, визије, снове или уз помоћ духовних бића. Ова моћ је намењена за добробит породице и племена, а њена злоупотреба за личну корист на рачун других сматра се врачањем.

5. Значај снова и визија: Снови се сматрају виталним комуникационим каналима између физичког и духовног света, често пружајући смернице, увиде и пророчке поруке. Појединци који добију значајне визије могу постати духовни вође.

Кључна божанства и културни хероји:

Иако се конкретна имена и приче разликују од племена до племена, уобичајене личности укључују:

• Бело офарбана жена (Исанаклеш / Жена која се мења): Једно од најзначајнијих и најпоштованијих божанстава, посебно међу Мескалеро Апачима. Сматра се моделом херојске и врлинске женствености, представљајући чистоту, плодност и животни циклус. Она је централна у церемонији пубертета девојчица.
• Убица непријатеља и Дете воде: Често приказани као синови Бело обојене жене, ови културни хероји су одговорни за то да Земљу учине безбедном за људе побеђујући чудовишта и стварајући настањиви свет. Они представљају контрастне, али комплементарне силе - Убицу непријатеља за разорну моћ, а Дете воде за исцељење и уточиште.
• Планински духови (Га'ан): Моћни, маскирани планински духови, често повезани са одређеним светим планинама. Они су добронамерни чувари који уче исцељењу, штите људе и призивају се у церемонијама попут Крунског плеса.

Свете приче и усмена традиција:

Апачка митологија, која се преноси кроз генерације путем усмене традиције, саставни је део њиховог система веровања. Ове приче:

• Објашњавају стварање света, природне појаве и порекло својих људи.
• Обезбеђују моралне смернице и етичке оквире за то како људи треба да живе и међусобно комуницирају.
• Јачају културне вредности, друштвене улоге и поштовање табуа.
• Живи су наративи који повезују садашње генерације са њиховим прецима и светим местима.

Церемоније и ритуали:

Ритуали су кључни за верски живот Апача, служећи за повезивање са духовним светом, обележавање значајних животних догађаја, тражење благослова и одржавање хармоније. Често укључују молитве, песме, плесове и употребу светих предмета.

1. Плес изласка сунца (На'ии'еес / Исанаклеш Готал - "Церемонија Беле обојене жене"):

   • Ово је најважнија и најсложенија церемонија одрастања за младе девојке Апача, која симболизује њихов прелазак у женственост.
   • Церемонија, која траје више дана (често четири), укључује девојку која привремено отелотворује Бело обојену жену, прима благослове и учења од старешина и врачара, и изводи специфичне плесове који захтевају огромну издржљивост.
   • То је велика обавеза за породицу девојчице и значајан догађај у заједници, који јача културни идентитет и међугенерацијске везе.

2. Крунски плес (Ђавољи плес / Га'ански плес):

   • Овај ритуал, који изводе маскирани плесачи који представљају Га'ане (планински духови), тражи заштиту, благослове и смернице од ових духова за добробит заједнице.
   • Плесачи носе препознатљиве покривала за главу и костиме, симболизујући моћна духовна бића.

3. Церемонија у Ложи зноја:

   • Ритуал прочишћења усмерен на чишћење и физичких и духовних аспеката особе.
   • Учесници улазе у малу, затворену структуру где се вода сипа преко загрејаног камења, стварајући пару. Церемонија укључује молитве, песме и интроспекцију да се ослободе негативних енергија и траже духовну обнову.

4. Пут благослова (или слични ритуали благослова):

   • Ритуали који се изводе ради обезбеђивања среће, здравља и заштите, често током значајних животних догађаја (рођења, бракова, нових подухвата).
   • Ови ритуали укључују молитве, песме и употребу светих предмета попут полена рогоза, кукурузног брашна и орловог перја. Полен рогоза, будући да је лаган и фин, симболизује доношење светлости и користи се за благослове.

Духовни вође:

Врачеви и врачарке су поштоване личности у апачким заједницама. Њихове улоге укључују:

• Вођење церемонија и ритуала.
• Нуђење исцељења духовним путем, често кроз директно откровење или наслеђено знање.
• Тумачење снова и визија.
• Пружање смерница и мудрости заснованих на традиционалном знању и духовној моћи.
• Личности попут Џеронима биле су познате по својим духовним моћима као врачеви, поред свог војног вођства.

Апачке верске традиције карактерише дубоко поштовање према природном свету, снажан нагласак на личном духовном искуству, заједнички ритуали који јачају идентитет и благостање, и дубоко поштовање према њиховим светим причама и мудрости њихових предака. Ове традиције су служиле као извор снаге, отпорности и културног континуитета за апачки народ кроз векове промена и изазова.

Џеронимо