Абу ел-Худејл ел-Алаф

Абу ел-Худејл Мухамед ибн ел-Худејл ел-Алаф ел-Абди (око 750 – око 850. године нове ере) био је веома утицајан рани мутазилитски теолог класичног периода ислама. Сматра се првим који се систематски бавио спекулативном теологијом унутар мутазилске школе.

Живот и позадина:

• Рођен је у Басри, где је живео у кварту „алафуна“ (сакупљача), што му је дало презиме.
• Тачан датум његовог рођења је неизвестан, а процене се крећу од 748/9 до 751/2. године нове ере.
• Преселио се у Багдад око 818/9. године нове ере и живео је дуго, а датум његове смрти смештен је између 840/1. и 850. године нове ере.
• Индиректно је био ученик Васила ибн Ате, оснивача мутазилизма, преко Василовог сапутника Усмана ел-Тавила.
• Био је познат по својој елоквенцији, оштром интелекту и дубоком познавању поезије.

Теолошки доприноси:

Абу ел-Худејл је био кључна фигура у развоју мутазилитске мисли, прелазећи из почетне полемичке фазе у систематичнији и спекулативнији приступ. Неке од његових кључних теолошких идеја укључују:

• Божанско јединство (тевхид): Снажно је истицао апсолутно јединство и трансцендентност Бога, одбацујући све антропоморфне описе. Тврдио је да је Бог у сваком погледу различит од својих створења, да није тело, да нема облик, лик или границу. Такође је порицао сваку стварну разлику између Божје суштине и атрибута, сматрајући атрибуте самим Богом.
• Божанска правда ('адл): Веровао је у Божју савршену правду и мудрост, тврдећи да Бог чини само оно што је добро и корисно за његова створења. Тврдио је да Бог има моћ да чини зло и неправду, али да се уздржава од тога због своје урођене доброте и мудрости.
• Људска слободна воља и одговорност: Абу ел-Худејл је потврдио људску слободну вољу и одговорност за њихове поступке. Правио је разлику између Божјег допуштања људских поступака и тога да је Бог њихов творац. Развио је теорију тавалуда (стварање или узрочност), сугеришући да су људи одговорни чак и за нехотичне последице својих добровољних поступака.
• Стварање Курана: Следећи мутазилитску доктрину, веровао је да је Куран створен (махлук), пошто се говор састоји од догађаја са материјалном подлогом. Претпоставио је да је првобитно постојао у небеском архетипу, „Драгоценој плочи“.
• Атомизам (захар) и акциденције ('а'рад): Заслужан је за увођење концепата атома (захар) и акциденција ('а'рад) у мутазилитске спекулације. Позајмљујући из физичких теорија, применио је ове концепте на теологију, космологију, антропологију и етику, чинећи их темељем за своје систематско размишљање. Користио је атомизам да би аргументовао створеност света, јер су атоми и њихове акциденције условни.
• Коначан потенцијал Божје моћи: Контроверзно је тврдио да је број потенцијалних објеката Божје моћи коначан, што имплицира ограничење онога што Бог може да створи. Каже се да је касније у животу одустао од овог става.
• Есхатологија: Веровао је да ће кретање, будући створено, престати у загробном животу након Последњег дана, при чему ће рај и пакао бити статична стања.

Утицај и наслеђе:

• Абу ел-Худејл је имао огроман утицај на развој исламске теологије и окупио је многе ученике.
• Његов најпознатији ученик био је ел-Назам, иако су касније имали значајна неслагања.
• Његова атомистичка онтологија и филозофска терминологија значајно су обликовале размишљање каснијих мутазилита.
• Сматра се једним од најважнијих и најутицајнијих мислилаца раног класичног доба мутазилитске мисли.
• Његове идеје, чак и када су о њима расправљали и понекад их одбацивали каснији мутазилити и друге школе, чиниле су кључну основу за касније теолошке дискусије у исламу.

Списи:

За Абу ел-Худејла се наводи да је написао бројна дела о теологији, филозофији, апологетици и полемици. Међутим, ниједно од његових оригиналних дела није сачувано у потпуности. Наше знање о његовим доктринама потиче првенствено из цитата и резимеа пронађених у делима каснијих аутора, посебно оних који су оповргали мутазилитске ставове. Неки од наслова који му се приписују укључују дела о двосмисленим куранским стиховима, побијања манихејства и других група, као и систематска излагања мутазилитских принципа.

Закључно, Абу ел-Худејл ел-Алаф био је револуционарна личност у мутазилитској теологији, познат по свом систематском приступу, увођењу атомизма у исламску мисао и дубоком утицају на каснији развој калема. Упркос губитку његових оригиналних списа, његове идеје остају кључне за разумевање ране интелектуалне историје ислама.