Абу Бакр

Абу Бакр ел-Сидик (Абдулах ибн Аби Кахафа; око 573 – 634. године нове ере) био је старији пратилац и таст пророка Мухамеда и први калиф Рашидунског калифата, који је владао од 632. године до своје смрти 634. године нове ере.

Рани живот:

• Рођен у Меки у богатој трговачкој породици клана Бану Тајм из племена Курејш.
• Његово рођено име било је Абдулах ибн Аби Кухафа, али је најпознатији по свом куњи (надимку) Абу Бакр, што значи „отац младе камиле“, због своје наклоности према камилама.
• Пре ислама, био је поштован и поштен трговац са репутацијом интегритета. Такође је био добро упознат са историјом и генеалогијом арапских племена.
• Био је блиски Мухамедов пријатељ чак и пре доласка ислама и, што је посебно важно, уздржавао се од пијења алкохола током предисламског периода.

Прелазак у ислам и рана подршка:

• Абу Бакр је био један од најранијих обраћеника у ислам, генерално се сматра првим одраслим мушкарцем који је прихватио веру ван Пророкове породице.
• Његова непосредна и непоколебљива вера у Мухамеда донела му је надимак „ал-Сидик“ (истинољубиви).
• Користио је своје богатство да подржи рану муслиманску заједницу, ослобађајући поробљене муслимане који су били прогоњени због своје вере, укључујући Билала ибн Рабу.
• Одиграо је кључну улогу у ширењу поруке ислама и убеђивању многих других да пређу у ислам.
• Стајао је уз Мухамеда током тешких раних година у Меки, укључујући и друштвени и економски бојкот муслимана.
• Пратио је Мухамеда на хиџри (сеоби) у Медину 622. године нове ере, кључном догађају у исламској историји, и био му је једини пратилац у пећини Савр током њиховог бекства из Меке. Куран помиње овај догађај, називајући Абу Бекра „другим од њих двојице“ (Куран 9:40).

Улога у Медини:

• У Медини, Абу Бакр је наставио да буде блиски саветник и присталица Мухамеда.
• Учествовао је у свим већим биткама које је водила рана муслиманска заједница, показујући храброст и непоколебљиву посвећеност.
• Често је водио молитве у одсуству Мухамеда, што је указивало на његов високи углед у заједници.
• Његова ћерка, Аиша, постала је једна од Пророкових жена, додатно учвршћујући њихову везу.

Калифат:

• Након смрти пророка Мухамеда 632. године нове ере, настала је криза око наслеђивања вође. Након дискусија и већања међу истакнутим муслиманима у Медини, Абу Бакр је изабран за првог калифа (наследника) пророка.
• Његов калифат, иако кратак (632-634. године нове ере), био је кључан за стабилизацију муслиманске заједнице у настајању. Суочио се са неколико великих изазова:
  • Рида ратови (ратови отпадништва): Неколико арапских племена се одрекло ислама или је одбило да плаћа зекат (обавезну милостињу). Абу Бакр се одлучно супротставио овим побунама, чувајући јединство муслиманске државе.
  • Лажни пророци: Појавили су се појединци који су тврдили да су пророци, представљајући значајну претњу интегритету ислама. Абу Бакр је предузео снажне мере против њих.
  • Очување Курана: Схвативши опасност од губитка делова Курана, јер су многи рани рецитатори пали у бици, Абу Бекр је покренуо кључни пројекат састављања раштрканих стихова у једну, обједињену књигу. Ово се сматра једним од његових најзначајнијих доприноса.
  • Војне експедиције: Абу Бакр је одобрио почетне војне упаде у суседна Византијско и Сасанидско царство, постављајући темеље за будуће ширење ислама.

Квалитети и наслеђе:

• Абу Бекр је био познат по својој искрености, поштењу, скромности, правди и непоколебљивој вери.
• Живео је једноставним животом, чак и као вођа растуће муслиманске државе.
• Наглашавао је важност поштовања Курана и сунета (Посланикових традиција).
• Сунитски муслимани га поштују као једног од „Правоверних калифа“ (Рашидун) и сматрају га најбољим Пророковим сапутником.
• Шиитски муслимани имају другачији поглед на Абу Бакров калифат, верујући да је Али ибн Аби Талиб био законити наследник Мухамеда.

Смрт:

• Абу Бакр се разболео и умро у Медини 634. године нове ере.
• Пре смрти, номиновао је Омара ибн ел-Хатаба за свог наследника, осигуравајући глатку транзицију вођства.
• Сахрањен је поред пророка Мухамеда у Пророковој џамији у Медини, што сведочи о његовој блиској вези са оснивачем ислама.

Закључно, Абу Бакр ел-Сидик је одиграо кључну улогу у раној историји ислама. Његова непоколебљива вера, оданост пророку Мухамеду, мудро вођство као првог калифа и кључни допринос очувању Курана учврстили су његово место као једне од најутицајнијих и најпоштованијих личности у исламској историји.

Абу Бакр умире поред Алија