Афгани, Џамал ​​ал-Дин ал-

Џамал ​​ал-Дин ал-Афгани (1838/1839 – 9. март 1897) био је веома утицајни муслимански политички активиста, новинар и интелектуална фигура 19. века. Сматра се једним од оснивача исламског модернизма и водећим заговорником панисламизма. Његов живот обележила су опсежна путовања широм муслиманског света и Европе, где је агитовао против европског империјализма и позивао на оживљавање исламске цивилизације.

Спорно порекло и идентитет: Иако је усвојио нисбу (назив) „ал-Афгани“, што сугерише авганистанско порекло, многи научници, укључујући Никија Кедија, тврде да је вероватно рођен у Асадабаду, у Персији (данашњи Иран), и да је био шиитског порекла. Могуће је да је усвојио авганистански/сунитски идентитет како би стекао шире прихватање и избегао сумњу у претежно сунитским земљама где је деловао.

Кључне идеје и доприноси:

1. Панисламизам (Ал-Вахдат ал-Исламија - Исламско јединство): Ово је вероватно био његов најзначајнији допринос. Ал-Афгани је веровао да нејединство и слабост муслиманских држава директно доприносе њиховој рањивости на западну колонијалну доминацију. Неуморно се залагао за јединство и солидарност свих муслиманских народа (Уме) као јединственог фронта против империјалистичких сила. Национализам је видео као потенцијално раздорну силу и наглашавао је да муслиманско јединство превазилази етничке или националне идентитете.

2. Исламски модернизам и реформа: Ал-Афгани је позвао на оживљавање и реформу исламске цивилизације како би се решили изазови које поставља савремени свет, посебно напредак западне науке и технологије.

   • Тврдио је да је ислам компатибилан са науком и разумом и да је пад муслиманских друштава последица напуштања „филозофског духа“ и бављења знањем, а не урођених мана самог ислама.
   • Одбацио је и „непромишљени традиционализам“ (слепо придржавање застарелих тумачења) и „слепо имитирање Запада“. Уместо тога, тражио је „средњи пут“ који би омогућио муслиманским друштвима да прихвате савремени научни и технолошки напредак, а да притом остану верни основним исламским принципима.
   • Нагласио је потребу за иџтихадом (независним резоновањем у исламској јуриспруденцији) како би се реинтерпретирали исламски концепти како би се задовољиле савремене потребе.

3. Антиколонијализам и политички активизам: Ал-Афгани је био жестоки противник западног (посебно британског) империјализма у муслиманским земљама попут Индије, Египта и Османског царства. Он није био само филозоф већ и посвећени политички агитатор.

   • Тежио је да свргне владаре које је сматрао корумпираним, деспотским или подређеним страним силама, залажући се за њихову замену „јаким и патриотским људима“. Иако је често радио са владајућим елитама, није се експлицитно залагао за уставну демократију или парламентаризам, преферирајући „револуцију одозго“.
   • Користио је новинарство као средство за политичку мобилизацију, заједно са својим студентом Мухамедом Абдухом у Паризу, објављујући утицајне антибританске новине Ал-Урват ал-Вутка („Нераскидива веза“).

4. Нагласак на снази и самосталности: Веровао је да муслиманске државе треба да развију своју политичку и војну моћ кроз модерну технологију и организацију како би се одупрле спољним претњама. Сматрао је да је неговање филозофских и научних дисциплина неопходно за ову снагу.

Утицај и наслеђе:

Ал-Афганијеве идеје су имале дубок и трајан утицај на муслимански свет:

• Пионир исламског модернизма: Он је широко признат као темељна фигура за касније исламске реформске покрете који су настојали да помире традиционалну исламску мисао са модерношћу.
• Панисламизам: Његова визија муслиманског јединства утицала је на политичке покрете и лидере широм Блиског истока, Јужне Азије и Северне Африке, пружајући идеолошки оквир за отпор страној доминацији.
• Менторство: Привукао је значајан број следбеника младих интелектуалаца, а најзначајнији је био Мухамед Абдух, који је постао водећа личност исламског модернизма у Египту. Иако се Абдух касније дистанцирао од Ал-Афганијевог радикалнијег политичког активизма, фокусирајући се више на образовне и верске реформе, Ал-Афганијев почетни утицај на њега био је неоспоран.
• Инспирација за национализам и револуције: Иако је првенствено био панисламиста, његов позив на независност и снагу муслиманских народа индиректно је допринео успону разних националистичких покрета у региону, укључујући Египат, Турску (Танзиматске реформе) и Иран (Уставна и Исламска револуција). Чак је био умешан и у атентат на шаха Насер ал-Дина Каџара из Ирана, кога је жестоко критиковао због давања уступака европским силама.

Живот Џамала ал-Дина ал-Афганија био је сложен и понекад енигматичан, обележен политичким интригама, променљивим савезима и контрадикторним изјавама. Међутим, његова основна порука о исламском јединству, интелектуалном препороду и отпору страном потчињавању дубоко је одјекнула и наставља да инспирише и изазива дебату међу муслиманским мислиоцима и активистима данас. Умро је у Истанбулу 1897. године, али су његови посмртни остаци касније пренети у Авганистан 1944. године.