четвртак, 12. јун 2025.

Асанга

Асанга (санскрит: Asaṅga, тибетански: Thogs med) је био изузетно утицајан индијски махајана будистички монах и филозоф који је живео у 4. и 5. веку нове ере. Сматра се, уз свог полубрата Васубандуа и учитеља Маитреџанатуа, суоснивачем школе јогачара (познате и као Vijñānavāda или Cittamatra, "Само Свест" или "Само Ум").


Биографија и духовни пут

  • Порекло: Асанга је рођен у браманској породици у региону Гандара (данашњи Пакистан). У почетку је припадао једној од хинајана школа (можда махишасака или муласарвастивада), али је касније прихватио махајана будизам.
  • Трагање за учењем: Легенда каже да је Асанга провео много година у медитацији, тражећи дубље разумевање махајана учења, посебно доктрине празнине (шуњате). Након што није био задовољан својим напретком, предао се интензивној медитацији и молитвама бодисатви Маитреји (Буди будућности).
  • Сусрет са Маитрејом: Према традиционалном извештају, после дванаест година непрекидне медитације, Асанга је доживео визију или директан сусрет са бодисатвом Маитрејом у Тушита небесима (или, према другим тумачењима, физички сусрет са историјским учитељем Маитреџанатом). Од њега је добио учења која су постала основа школе јогачара и која су изложена у "Пет Маитрејиних расправа". Овај догађај је био кључан за даљи развој махајана филозофије.
  • Придобијање Васубандуа: Асанга је такође заслужан за преобраћање свог полубрата Васубандуа, који је у почетку био присталица сарвастивада школе, на махајана будизам. Васубанду је касније постао један од најважнијих филозофа јогачаре, доприносећи даљем развоју школе.

Филозофски допринос и јогачара школа

Асанга је најпознатији по свом доприносу развоју јогачара школе, која се првенствено фокусира на природу свести и њену улогу у стварању и опажању реалности. За разлику од школе мадјамака (Нагарђуна и Арјадева), која се углавном фокусира на оповргавање било каквог суштинског постојања појава (празнина), јогачара се бави механизмима ума који стварају привид спољашњег света.

Кључни концепти које је Асанга разрадио укључују:

  1. Три природе (Trisvabhāva):

    • Замишљена природа (Parikalpita-svabhāva): Наш начин перцепције света, који је искривљен нашим концепцијама и пројекцијама (нпр. веровање у инхерентно постојање предмета).
    • Зависна природа (Paratantra-svabhāva): Начин на који ствари постоје у односу једне на друге, одређене узроцима и условима. Ово је појавни свет који искушавамо.
    • Савршена природа (Pariniṣpanna-svabhāva): Ултимативна природа ствари, која је празна од инхерентног постојања и ослобођена замишљених конструкција. Ово је реалност каква заиста јесте, изван наших дуалних концепција.
  2. Свест складишта (Ālaya-vijñāna):

    • Један од најважнијих и најутицајнијих Асангиних концепата. Алаја-виђњана је "основна свест" или "складишна свест" која садржи све потенцијале (семена, bīja) за све менталне и физичке појаве. Она је основа свих других свести (сензорних и менталне свести) и чува кармичке утиске из прошлих живота. Ова свест се сматра "неутралном" и непрљаном сама по себи, али је она та која омогућава да се сансара (циклус постојања) одвија.
  3. Осам свести: Асанга је развио систем од осам свести, које обухватају пет чулних свести, менталну свест, свест ега (клишта-мано-виђњана) и алају-виђњану. Овај систем је био детаљна анализа ума и његових функција.

  4. Бодисатвин пут (Bodhisattvabhūmi):

    • Асанга је такође детаљно разрадио пут бодисатве – појединца који се заветовао да ће постићи просветљење за добробит свих осећајних бића. Његово дело Bodhisattvabhūmi пружа свеобухватан водич кроз десет земаља (bhūmi) или етапа бодисатвиног пута, укључујући етичке праксе (парамите) и медитацију.

Главна дела

Иако се ауторство неких дела приписује Маитреји (као "Пет Маитрејиних расправа"), а не Асанги директно, традиција их сматра инспирисаним или пренетим од стране Асанге. Његова главна дела укључују:

  • Mahāyāna-saṃgraha (Компендијум махајане): Систематски преглед махајана учења, укључујући концепте јогачаре.
  • Abhidharma-samuccaya (Компендијум Абидарме): Систематизација Абидарма учења из јогачара перспективе.
  • Yogācārabhūmi-śāstra (Расправа о стадијумима јога праксе): Огромно енциклопедијско дело које детаљно описује различите стадијуме медитације и менталног развоја.
  • Mahāyānālamkāra (Украс Махајане): Једна од "Пет Маитрејиних расправа", која описује пут бодисатве.
  • Madhyānta-vibhāga (Разликовање Средине од Крајности): Такође једна од "Пет Маитрејиних расправа", која разматра јогачара концепт две истине и однос између субјекта и објекта.

Наслеђе

Асангин рад је имао огроман и трајан утицај на развој махајана будизма, посебно у Тибету и Источној Азији (Кина, Јапан). Јогачара школа је пружила психолошки и епистемолошки оквир који је допунио метафизичке увиде мадјамаке, нудећи практичан пут ка просветљењу кроз разумевање природе ума. Многи његови текстови су и даље предмет интензивног проучавања у будистичким традицијама широм света.

Јапанска дрвена статуа Асанге из 1208. године нове ере

Нема коментара:

Постави коментар