Алхемија

Алхемија је била древна и средњовековна традиција која је комбиновала елементе хемије, металургије, физике, медицине, астрологије, семиотике, мистицизма, спиритуализма и уметности. Често сматрана претечом модерне хемије и фармакологије, тежила је и практичним и филозофским циљевима у различитим културама хиљадама година.

Порекло и историја:

Алхемија се практиковала у разним древним цивилизацијама, укључујући:

• Древни Египат (око 2000. године пре нове ере): Корени се могу пратити овде, са раним облицима хемије и металургије испреплетеним са веровањима у трансмутацију и еликсире.
• Античка Грчка (око 300. п. н. е.): Под утицајем Аристотелових идеја о четири елемента (земља, ваздух, ватра, вода) и њиховим трансформацијама.
• Древна Кина (од 2. века нове ере): Развила је јединствене традиције усмерене на еликсире бесмртности и трансформацију супстанци, често повезане са таоистичком филозофијом.
• Древна Индија: Имала је традиције које су укључивале проучавање живе и других супстанци у медицинске и духовне сврхе.
• Исламско златно доба (800-1400. године нове ере): Исламски учењаци су одиграли кључну улогу у очувању и унапређењу алхемијског знања. Преводили су грчке текстове, спроводили опсежне експерименте и дали значајан допринос хемијским процесима, апаратима и развоју фармакологије. Значајне личности укључују Џабира ибн Хајана (Гебера) и ал-Разија.
• Средњовековна и ренесансна Европа (12-17. век): Алхемија је оживљена у Европи преводима арапских текстова на латински. Многи истакнути мислиоци, укључујући Роџера Бејкона, Алберта Магнуса, Парацелзуса, па чак и Исака Њутна, бавили су се алхемијским активностима.

Пад алхемије као „науке“ почео је у 18. и 19. веку са успоном модерне хемије, која је наглашавала емпиријске методе и одбацивала мистичније и езотеричније аспекте алхемије.

Циљеви алхемије:

Иако се често популарно повезује са једним циљем, алхемија је имала неколико амбициозних и међусобно повезаних циљева:

1. Трансмутација основних метала у злато (хризопеја): Ово је био најпознатији и дословни циљ, веровање да се мање вредни метали попут олова могу „усавршити“ у злато. Ово је често укључивало потрагу за Каменом мудрости, легендарном супстанцом за коју се веровало да олакшава ову трансформацију.
2. Откриће универзалног лека за болести (панацеја): Алхемичари су тражили еликсир живота или панацеју која би могла да излечи све тегобе и врати младост.
3. Неограничено продужење живота/бесмртности: Повезан са еликсиром, овај циљ је имао за циљ постизање физичке бесмртности или знатно продуженог животног века.
4. Духовна трансформација и усавршавање: Поред материјалних циљева, многи алхемичари су такође тежили дубокој духовној димензији. Физички процеси пречишћавања и трансформације метала често су сматрани аналогним пречишћавању и усавршавању људске душе. Достизање Камена мудрости такође може симболизовати духовно просветљење или гнозу.
5. Разумевање односа човечанства према космосу: Алхемичари су веровали у дубоке везе између супстанци, људског ума (микрокосмоса) и универзума (макрокосмоса), настојећи да разумеју ове односе кроз своје експерименте и филозофска истраживања.

Праксе и симболика:

Алхемичари су се бавили разним лабораторијским поступцима, често укључујући загревање, дестилацију, сублимацију и калцинацију, што је довело до открића нових супстанци (као што су минералне киселине и алкохол) и поставило темеље за многе хемијске индустрије. Њихове методе су често биле тајне, а њихови налази су бележени коришћењем сложене и често нејасне симболике како би прикрили своје знање и пружили слојеве значења.

Уобичајени алхемијски симболи укључују:

• Планетарни метали: Седам познатих планета повезано је са седам познатих метала (нпр. злато са Сунцем ☉, сребро са Месецом ☽, олово са Сатурном ♄, гвожђе са Марсом ♂).
• Четири елемента: Ватра (▲), Вода (▼), Ваздух (△ са хоризонталном линијом), Земља (▽ са хоризонталном линијом).
• Трија Прима (Три Парацелзусова Прима): Сумпор (🜍 - душа/запаљивост), Жива (☿ - дух/топљивост/испарљивост) и Со (🜔 - тело/незапаљивост).
• Ребис (Дуално Биће): Уобичајени симбол за сједињење супротности, који представља коначну усавршену супстанцу или просветљену особу.
• Квадратни круг: Геометријски симбол који представља интеграцију четири елемента и крајњи циљ рада, често повезан са Каменом мудрости.

Иако материјални циљеви алхемије никада нису научно остварени, њен историјски значај лежи у доприносу развоју ране експерименталне хемије, њеном утицају на филозофске и мистичне традиције и њеној трајној симболици у уметности и књижевности.

Приказ Уробороса из алхемијског трактата „Aurora consurgens“ (Цирих, Рајнау 172 ) из ​​15. века.