Атрибути Бога: јеврејски концепти

У јудаизму, концепт Бога је централан и јединствен, заснован на строгом монотеизму. Атрибути Бога нису схваћени као одвојени делови Његове суштине, већ као начини на које се Његово деловање манифестује у свету и како га људи могу разумети. Рабински израз за атрибуте је мидот (хебр. מידות), што значи "квалитети" или "мере".

Ево кључних атрибута Бога према јеврејском схватању:

1. Јединство (Echad – אחד): Ово је темељ јеврејске вере, изражен у молитви Шема Израел ("Чуј, Израиљу: Господ, Бог наш, Господ је Један!" - Поновљени закони 6:4). Бог је апсолутно један, недељив, неупоредив и без премца. Нема партнера, ривала нити других богова. Ово се разликује од концепта Тројице у хришћанству, јер у јудаизму Бог није састављен од више лица.
2. Бестелесност / Нефизичност: Бог нема тело, форму, слику нити било какве физичке атрибуте. Библијски описи Бога који користе антропоморфне изразе (нпр. "рука Божја," "Бог хода у врту") тумаче се као метафоре које помажу људима да схвате Његово деловање, а не као дословни прикази Његове суштине. Мајмонид (Рамбам), један од најутицајнијих јеврејских филозофа, у својих "Тринаест принципа вере" снажно наглашава ову тачку.
3. Вечност: Бог нема ни почетак ни крај. Постојао је пре стварања света и постојаће заувек.
4. Свемогућност: Бог је свемоћан и нема границе Његовој моћи. Он је створио универзум и одржава га. Његова моћ није ограничена ничим осим Његовом сопственом вољом и природом.
5. Свезнање: Бог зна све – прошлост, садашњост и будућност. Он познаје све мисли и дела људских бића. Постоје филозофске расправе у јудаизму о томе како се то односи на слободну вољу човека, али опште уверење је да Бог зна све, а да човек ипак поседује слободну вољу да бира.
6. Свеприсутност: Бог је присутан свуда у исто време. Он испуњава универзум и изван је његових граница.
7. Творац (Boreh – בורא): Бог је једини творац свега што постоји. Он је створио свет ex nihilo (из ничега) и наставио да га одржава.
8. Правда (Din – דין) и Милост (Rachamim – רחמים / Chesed – חסד): Ово су две кључне балансирајуће особине.
   • Правда (Din): Бог је праведан и кажњава зло, а награђује добро. Он је извор моралног закона.
   • Милост (Rachamim / Chesed): Бог је милостив, саосећајан и пун љубави. Он прашта грешницима који се покају и показује милост изнад строге правде. Јудаизам учи да је свет створен са обе ове особине, и да је Божја милост превазишла Његову правду како би свет могао да опстане. Chesed (חסד) се често преводи као "љубавна доброта" или "непоколебљива љубав", наглашавајући Божју лојалност и бригу према Његовом савезу са човечанством.
9. Истина (Emet – אמת): Бог је апсолутна истина и извор све истине.
10. Светост (Kadosh – קדוש): Бог је потпуно одвојен и трансцендентан у својој савршености и моралности. Он је изнад свега земаљског и грешног.

Разликовање и разумевање атрибута

• Нису делови Бога: У јеврејској теологији, ови атрибути нису "делови" Бога који би га делили на компоненте. Уместо тога, они су манифестације Божје јединствене суштине које ми, као ограничена бића, можемо да разумемо. Када кажемо "Бог је милостив", то значи да је милост један од начина на који се Његова суштина открива људима.
• Имитација Бога (Imitatio Dei): Јеврејска етика снажно наглашава идеју да људи треба да опонашају Божје атрибуте у свом понашању. Као што је Бог милостив, треба да будемо милостиви; као што је Бог праведан, треба да тежимо правди; као што је Бог доброчинитељ према другима, треба да се показујемо доброчинство.
• Име Бога: Јевреји из великог поштовања према светости Бога не изговарају Његово четворословно име (YHWH - Tetragrammaton), већ користе замене попут "Адонај" (Господ) или "Хашем" (Име).

У суштини, јеврејски концепт Бога је концепт једног, бестелесног, вечног и савршеног Бића које је створило и одржава свет својом свемоћном и свезнајућом вољом, показујући правду и неизмерну милост.

Тетраграматон (ЈХВХ), главно хебрејско име Бога уписано на страници сефардског рукописа Хебрејске Библије (1385)