Милостиња

Милостиња је чин давања новца, хране или других материјалних добара онима којима је то потребно, као чин врлине, милосрђа или верске дужности. То је фундаментална пракса у многим религијама и етичким системима, утемељена у принципима саосећања, социјалне правде и духовних заслуга.

Општи принципи и значај:

• Саосећање и емпатија: У својој суштини, милостиња произилази из осећаја емпатије и саосећања према патњи других.
• Социјална правда: Служи као механизам за прерасподелу богатства, ублажавање сиромаштва и неговање праведнијег друштва.
• Духовне заслуге и прочишћење: У многим верама, милостиња се сматра средством за стицање духовних награда, прочишћавање богатства, искупљење грехова и показивање оданости Богу или вишем моралном принципу.
• Одвајање од материјализма: За даваоца, то може бити пракса одвајања од световних добара и признање да сви ресурси у крајњој линији припадају божанском извору или су намењени за дељење.

Давање милостиње у главним религијама:

Давање милостиње има различите облике и има посебан значај у различитим верским традицијама:

1. Хришћанство:

• Библијска основа: Наглашена кроз целу Библију, посебно у Исусовим учењима, који је позивао следбенике да дају сиромашнима и у потреби (нпр. Матеј 6:2-4, Лука 12:33). Често се повезује са концептима љубави, милосрђа и правде.
• Обрасци:
  • Десетине и прилози: Редовни прилози цркви, често коришћени за добротворни рад, подршку заједници и плате свештенства.
  • Директна добротворност: Давање сиромашнима, бескућницима или болеснима.
  • Дела милосрђа: Поред финансијског давања, хришћани су позвани да чине дела милосрђа (нпр. храњење гладних, пружање смештаја бескућницима, посећивање болесних).
• Мотивација: Сматра се чином обожавања, изразом вере и средством за акумулирање „блага на небу“.

2. Ислам:

• Зекат (обавезна милостиња): Један од пет стубова ислама, Зекат је годишњи, обавезни добротворни прилог који плаћају одрасли муслимани који испуњавају одређене прагове богатства. Обично је то 2,5% акумулираног богатства и имовине. Зекат је посебно намењен сиромашнима, онима у потреби, задуженима и другим прописаним категоријама.
• Садака (добровољна милостиња): Било који добровољни чин милосрђа изван зеката. Може укључивати финансијске донације, лепу реч или физичку помоћ некоме. Садака се веома препоручује и доноси велику духовну награду.
• Вакф (задужбина): Добротворна задужбина коју је направио појединац или група у добротворне или верске сврхе, обично зграда или парцела земљишта за муслиманске верске или добротворне сврхе.
• Мотивација: Прочишћавање богатства, чин захвалности Алаху и средство за неговање друштвене солидарности и економске правде.

3. Јудаизам:

• Цедака (праведност/правда): У јудаизму, милостиња није само чин доброчинства већ обавеза утемељена у правди. Хебрејска реч цедака значи „праведност“ или „правда“, што одражава веровање да је давање сиромашнима ствар испуњавања нечије дужности, а не само доброчинство.
• Библијска основа: Наглашена у Тори и пророчким учењима (нпр. Поновљени закони 15:7-8, Левитски законик 19:9-10).
• Обрасци:
  • Ма'асер (десетина): Традиционално, 10% нечијег прихода се даје у добротворне сврхе.
  • Поклони сиромашнима: Обезбеђивање хране, новца или подршке онима којима је потребна.
  • Подршка институцијама: Допринос синагогама, школама и другим организацијама у заједници.
• Мотивација: Испуњавање божанске заповести, показивање саосећања и допринос добробити заједнице.

4. Будизам:

• Дана (великодушност/давање): Давање милостиње је кључно за будистичку праксу, познато као дана. То је прво од десет савршенстава (парамис) и сматра се неопходним за развијање саосећања, смањење везаности и неговање позитивне карме.
• Обрасци:
  • Приношење монасима: Обезбеђивање хране, одеће, склоништа и лекова монасима и монахињама (Сангха), што подржава монашку заједницу и омогућава им да се фокусирају на духовну праксу.
  • Давање онима којима је потребна: Пружање помоћи сиромашнима, болеснима и угроженима.
  • Давање Дарме: Дељење мудрости и учења.
• Мотивација: Акумулирати заслуге, очистити ум, превазићи похлепу и неговати саосећање. Сам чин даривања је једнако важан као и дар.

5. Хиндуизам:

• Дана (доброчинство/давање): Основна врлина и верска дужност у хиндуизму, која наглашава несебично давање без очекивања узврата.
• Обрасци:
  • Анадана (давање хране): Веома поштована, посебно међу браманима, аскетама и сиромашнима.
  • Вастрадана (давање одеће):
  • Видјадана (давање знања/образовања):
  • Бхумидана (давање земље):
  • Подршка храмовима и свештеницима: Доприноси верским институцијама и њихово одржавање.
• Мотивација: Стицање духовних заслуга (пуња), прочишћавање себе, изражавање оданости божанском и побољшање карме за будућа поновна рођења. Дана се често изводи у повољним приликама.

Шири друштвени утицај:

Поред свог верског значаја, милостиња игра виталну улогу у друштву:

• Смањење сиромаштва: Директно помаже појединцима и породицама које се боре са сиромаштвом.
• Изградња заједнице: Негује солидарност, међузависност и осећај заједничке одговорности унутар заједница.
• Филантропија: Историјски је довела до великих филантропских подухвата, што је довело до оснивања болница, школа и организација социјалне заштите.
• Етички живот: Подстиче појединце да размотре свој однос са богатством и да живе етичније и саосећајније.

У суштини, милостиња, у својим различитим облицима кроз културе и религије, подвлачи универзалну људску вредност подржавања оних мање срећних и доприноси и индивидуалном духовном расту и колективном благостању.

Жена даје милостињу, аутор Јанош Торма