Архетипови су, у психологији, књижевности и митологији, универзални, урођени обрасци мисли, осећања и понашања који се појављују у митовима, сновима, религијама и уметностима широм различитих култура. Они нису специфичне слике или идеје, већ предиспозиције за формирање одређених слика или идеја.
1. Порекло концепта
- Платон: Идеја о универзалним формама или идејама које постоје изван материјалног света може се пратити до Платонове филозофије. Он је веровао да постоје вечни и непроменљиви облици (Форме) које су праузори свега што видимо у стварности.
- Карл Густав Јунг: Швајцарски психијатар Карл Густав Јунг је у 20. веку развио и популаризовао концепт архетипова у оквиру своје аналитичке психологије. За Јунга, архетипови су компоненте колективног несвесног, дубљег слоја несвесног које је наслеђено и заједничко свим људима. Он је веровао да колективно несвесно садржи искуства и обрасце предака, који се манифестују кроз архетипске слике и симболе.
2. Карактеристике архетипова
- Универзалност: Архетипови су универзални и транскултурални. Могу се пронаћи у митовима, бајкама, религијским текстовима и симболима свих цивилизација, без обзира на географску или историјску удаљеност.
- Урођеност: Нису стечени искуством, већ су део урођене психичке структуре човека. Они су попут "психичких органа" или "менталних канала" кроз које се искуства организују и тумаче.
- Несвесност: Постоје у колективном несвесном и нису директно доступни свесној мисли. Манифестују се индиректно кроз симболе, снове, фантазије и понашања.
- Динамичност и амбивалентност: Архетипови нису статични, већ су динамичне силе које могу имати и позитивне и негативне аспекте. На пример, архетип Мајке може бити неговатељски и заштитнички, али и прождирући и гушећи.
- Потенцијал: Архетипови су у суштини потенцијали, предиспозиције за стварање одређених представа. Када се активирају у личном несвесном или у свесном, они се "боје" личним искуствима и културним контекстом.
3. Најпознатији Јунгови архетипови
Јунг је идентификовао многе архетипове, од којих су неки најчешће помињани:
- Персона: "Маска" коју носимо у јавности, наш социјални идентитет, начин на који се представљамо свету.
- Сенка: Део личности који садржи све несвесне, потиснуте и неприхваћене аспекте нас самих – и позитивне и негативне. Често се манифестује као оно што не волимо код других.
- Анима/Анимус: Анима је несвесна женска страна мушкарца, а Анимус је несвесна мушка страна жене. Они представљају унутрашњи пол супротан биолошком, и важни су за разумевање и повезивање са сопственом целином.
- Сопство: Централни архетип, који представља целину личности – интеграцију свесног и несвесног. Циљ развоја по Јунгу (процес индивидуације) јесте остварење Сопства.
- Велика Мајка: Симболизује стварање, неговање, плодност, али и деструкцију, прождирање, таму. Може се манифестовати кроз мајке, богиње, природу.
- Мудри Старац/Старица: Представља мудрост, знање, вођство, духовност и интуицију. Често се појављује као ментор или учитељ.
- Херој: Архетип који се бори против зла, превазилази препреке, спашава немоћне и постиже велике циљеве. Путовање хероја је класичан митолошки образац.
- Варкалица: Симболизује хаос, обману, промену и разбијање правила. Често је присутан у митовима као фигура која изазива постојећи поредак.
- Дете: Представља невиност, рањивост, потенцијал, нове почетке и потребу за негом.
4. Значај архетипова
- Разумевање људске психе: Архетипови помажу у разумевању универзалних образаца људског понашања, мотивације и искустава.
- Анализа снова и симбола: Јунговска терапија користи архетипове за тумачење снова и симболичких израза несвесног.
- Књижевност и митологија: Пружају оквир за анализу универзалних тема и ликова у књижевности, филму, митовима и религијама. Свака култура прича приче о херојима, мудрацима, мајкама и другим архетипским фигурама.
- Лични развој: Разумевање архетипова може помоћи појединцу да интегрише различите аспекте своје личности (нпр. прихватање Сенке) и да тежи ка целовитости (Сопство).
Архетипови су моћан концепт који нам помаже да видимо дубље слојеве људског искуства и да препознамо универзалне обрасце који повезују све нас, без обзира на културу и време.
Злонамерни господин Хајд из романа „Др Џекил и господин Хајд“ је кроз Јунгову анализу виђен као фигура Сенке.
Нема коментара:
Постави коментар