Абд Алах ибн Умар Насир ал-Дин ел-Бајдави, познатији као ел-Бајдави (арап. البيضاوي), био је изузетан муслимански учењак, правник, теолог и тумач Курана (муфасир) из 13. века. Рођен је у Бајди, близу Шираза, у Персији (савремени Иран). Његов тачан датум рођења је непознат, док се за датум смрти наводе различити извори, укључујући 1286. или 1319. годину.
Образовање и филозофска оријентација
Ел-Бајдави је образовање стекао углавном од свог оца, који је био главни судија провинције Фарс. Припадао је суннитској струји ислама, конкретно шафијској правној школи (мезхебу) и био је следбеник ашаритске теолошке школе. Познато је да је био противник шиита и мутазилита, иако се у свом најпознатијем делу ослањао на рад мутазилитског учењака Замахшарија, али је уносио корекције и изостављао мутазилитске ставове. Провео је последње године живота у Табризу, бавећи се мистичним активностима као ученик суфијског шејха.
Најзначајније дело: Тефсир ел-Бајдави
Ел-Бајдавијева слава почива првенствено на његовом тумачењу Курана, под називом Анвар ал-Танзил ва-Асрар ал-Та'вил (арап. أنوار التنزيل وأسرار التأويل), што се преводи као „Светла откровења и тајне тумачења“. Ово дело, познато једноставније као Тефсир ел-Бајдави, постало је један од најпопуларнијих и највише проучаваних класичних сунитских коментара Курана током седам векова.
Структура и значај Тефсира
Његов Тефсир је изузетно цењен због своје концизности, језгровитости и свеобухватности. Иако је умногоме заснован на ранијем делу Замахшарија, ал-Кашшаф, ел-Бајдави је пажљиво уклањао или исправљао мутазилитске ставове. Такође је користио и друга значајна дела, попут тефсира Фахр ел-Дина ел-Разија и Муфрадат Алфаз ал-Куран ел-Рагиба ел-Исфаханија.
Утицај и наслеђе
Тефсир ел-Бајдавија је постао стандардни уџбеник за проучавање тумачења Курана у медресама широм муслиманског света, посебно у неарапским регионима као што су Индијски потконтинент и југоисточна Азија. На њега је написано више од 130 суперкоментара (хаваши), што сведочи о његовом огромном и трајном утицају. Био је то један од првих куранских коментара објављених у Европи (1846–1848).
Остала дела
Поред свог монументалног Тефсира, ел-Бајдави је написао бројна дела из различитих области исламских наука, укључујући:
- Фикх (исламско право)
- Усул ел-фикх (принципи исламског права)
- Келам (исламска теологија), попут дела Тавали' ел-Анвар мин Матали' ел-Анзар
- Историју (једино дело писано на персијском језику, Китаб Низам ал-Таварих, које се сматра првом књигом која приказује етно-националну историју Ирана)
- Арапску граматику
- Логику и поезију
Значај у исламском учењу
Ел-Бајдавијево дело је пример консолидације традиционализма у области тумачења Курана. Његова способност да сажме комплексна лингвистичка и теолошка питања, дајући концизне анализе куранске употребе арапске граматике и стила, учинила га је незаменљивим извором за учењаке кроз векове.
Раздвојене перцепције
Занимљиво је да, иако је његов Тефсир био широко прихваћен и коришћен као стандардни уџбеник, о његовом животу постоји релативно мало података, а датум његове смрти је предмет расправе међу научницима. Ипак, његов огроман постхумни утицај и положај високог судије са бројним студентима сведоче о његовом интелектуалном домету.
Трајно наслеђе
Ел-Бајдавијев допринос исламском учењу, посебно његов Тефсир, остаје камен темељац за разумевање Курана и даље се проучава у академским и верским институцијама широм света. Његово дело је „призма кроз коју је исламска цивилизација разумела Куран“ и представља кулминацију седам векова развоја тефсирске традиције.
Нема коментара:
Постави коментар