Џон Годолфин Бенет (1897–1974) био је изузетна личност, британски научник, мислилац и мистик, познат по својој перманентној духовној потрази.
Ране године и кључни сусрети
Његов живот, који је почео близу искуства смрти у Првом светском рату и визије „вечности“, касније га је одвео у Цариград (Истанбул) 1920–1921. године. Тамо је радио као британски обавештајни агент у турбулентном окружењу где су се сусретале различите расе и верске групе – Енглези, Французи, Италијани, Турци, Черкези, Курди, Грци, Јермени, Руси, Арапи и Јевреји – у последицама рата и револуције. Управо тамо је први пут дошао у контакт са исламом, суфијским мистицима, и најважније, са духовним учитељима П. Д. Успенским и Г. И. Гурђијевим, који су дубоко утицали на његов живот и уверење да није довољно само знати више, већ бити више, то јест имати „присуство“.
Духовни рад и интелектуална синтеза
Након искуства са Гурђијевим институтом у Фонтенблоу-Авону 1923. године, Бенет је посветио свој живот „Раду“ на себи и оснивању центра за проучавање Гурђијевих идеја. Године 1941. основао је Институт за компаративно проучавање историје, филозофије и наука у Кумб Спрингсу, где је двадесет година експериментисао са Гурђијевим учењима са стотинама студената. У овом периоду настало је и његово капитално дело, четворотомна књига „Драматични универзум“ (1956–1966), која представља покушај синтезе целокупног људског знања – науке, филозофије и мистицизма. Његова истраживања су га касније одвела до учења „Пак“ Субуха (Субуд покрет) и индијског свеца Шивапури Бабе, показујући његову континуирану потрагу за дубљим разумевањем.
Наслеђе и утицај
При крају живота, 1971. године, Бенет је основао Међународну академију за континуирано образовање у Шерборн Хаусу, експерименталну „Четврти пут“ школу, са циљем примене техника за буђење из условљеног постојања. Иако је његов историјски утицај у академској заједници до данас углавном занемарен, његове идеје настављају да инспиришу мање групе. Комплексност његове визије и „Драматични универзум“ остају изазовни за већину, али је његова доживотна посвећеност интегрисању знања и духовних искустава чини га значајном фигуром у историји западне мистике и филозофије.
Нема коментара:
Постави коментар