петак, 13. јун 2025.

Ашока

Ашока Велики (санскрит: अशोक, Aśoka; око 304–232. п.н.е.) је био трећи владар индијске династије Маурја, и један од најзначајнијих и најутицајнијих царева у историји Индије. Његова владавина, која је трајала од око 268. до 232. п.н.е., обележена је трансформацијом из освајача у посвећеног будисту, што је имало дугорочне последице по ширење будизма и развој концепта праведне владавине.


Рани живот и крвави почеци

Ашока је био унук Чандрагупте Маурје, оснивача Маурја династије, и син цара Биндусаре. Према хроникама, није био први на реду за престо и морао је да се бори са својом браћом да би дошао на власт. Верује се да је та борба била изузетно крвава, што указује на његову почетну окрутност и амбицију.

Његово царство је већ било велико, али је Ашока наставио са експанзионистичком политиком својих претходника. Кулминација ове политике била је освајање Калинге (данашња Одиша) око 261. п.н.е.

Трансформација након Калинге

Битка за Калингу била је невероватно брутална. Извори наводе да је 100.000 људи убијено, 150.000 одведено у ропство, а хиљаде других је умрло од болести и глади. Ужас и разарање које је видео након ове битке дубоко су потресли Ашоку. Према сопственим наводима (уписаним на његовим стенама), осетио је дубоко кајање и гађење према рату и насиљу.

Овај догађај је означио кључну прекретницу у његовом животу. Ашока се окренуо будизму и посветио се ширењу Дарме (Дхарме) – не ратом, већ миром, праведношћу и саосећањем.

Ашока као будистички владар

Ашока је постао посвећени будиста, али није присилио своје поданике да пређу на будизам. Уместо тога, настојао је да влада по принципима Дарме (у овом контексту, универзалног закона праведности, морала и духовних вредности).

Његова владавина после Калинге је била обележена:

  1. Политиком Дарме (Дхарма-вијаја): Уместо освајања оружјем, Ашока је промовисао "освајање Дармом", кроз моралну убедљивост и промовисање етичких принципа.
  2. Ашокини едикти: Најважнији извор информација о Ашокиној владавини су његови едикти, уклесани у стене и стубове широм његовог царства. Ови едикти, написани на различитим дијалектима пракрита, а неки и на грчком и арамејском, промовишу следеће:
    • Принцип ненасиља (ахимса): Забрана убијања животиња за жртвовање и смањење лова.
    • Религијска толеранција: Подстицање поштовања свих религија и секти.
    • Поштовање родитеља, учитеља и стараца.
    • Доброчинство и брига о добробити поданика: Изградња путева, бунара, болница за људе и животиње, садња дрвећа.
    • Морални живот: Подстицање истинитости, самоконтроле, чистоће срца и захвалности.
    • Улога "Дхарма Махамата" (чиновника Дарме): Постављање посебних званичника задужених за ширење принципа Дарме и бригу о добробити мањина.
  3. Подршка будистичкој Санги: Иако је промовисао толеранцију, Ашока је активно подржавао будистичку монашку заједницу (Сангу). Изградио је многе ступе и вихаре (манастире) и спонзорисао Трећи будистички сабор у Паталипутри.
  4. Ширење будизма ван Индије: Ашока је слао будистичке мисионаре у друге земље, укључујући Шри Ланку (где је послао свог сина Махинду и ћерку Сангамиту), Југоисточну Азију, Блиски исток и Медитеран. Његови напори су били кључни за трансформацију будизма из индијске секте у светску религију.
  5. Архитектонски допринос: Познат је по изградњи Ашокиних стубова, монолитних стубова са уклесаним едиктима и украшених капителима, од којих је најпознатији Лављи капител из Сарната, који је данас државни амблем Индије.

Наслеђе

Ашока је оставио дубок и трајан траг у историји:

  • Идеал праведног владара: Постао је архетип праведног и милосрдног владара (чакравартина) у будистичкој традицији.
  • Ширење будизма: Његови напори су били кључни за ширење будизма и његово укорењивање на Шри Ланки, одакле се даље ширио.
  • Морална и политичка филозофија: Његова политика Дарме представља рани пример покушаја да се владавина заснује на етичким принципима, а не само на војној моћи.
  • Симбол Индије: Ашокини стубови и симболи (као што су Ашока Чакра на индијској застави) и данас су важни национални симболи Индије, симболизујући универзалну истину, праведност и мир.

Иако је његово царство почело да слаби убрзо након његове смрти, Ашокина заоставштина као владара који је трансформисао себе и своје царство кроз принципе ненасиља и праведности остаје један од најинспиративнијих примера у светској историји.

Статуа цара Ашоке Великог у ходочасничком манастиру Рангкут Банасрам у Рамуу, округ Кокс Базар, Бангладеш

Нема коментара:

Постави коментар