Северноамеричке индијанске игре лоптом представљају разноврсну групу игара које су играли бројни домородачки народи широм данашњих Сједињених Држава и Канаде. Ове игре су биле много више од пуке рекреације – биле су дубоко укорењене у културу, религију, друштвене односе, па чак и ратовање, служећи као средство за решавање спорова, обуку ратника, прославу и одржавање заједништва.
Врсте игара лоптом
Постојало је много варијација игара лоптом, али најпознатије укључују:
-
Лакрос (или стикбол): Ово је вероватно најпознатија и најраширенија игра лоптом међу северноамеричким Индијанцима, посебно међу народима Источног Вудлендса, укључујући Ирокезе (Ходеношони), Черокије, Чоктоуе и Мускоги (Крик) Конфедерацију. Оригиналне игре лакроса биле су далеко бруталније и мање структурисане од модерног спорта. Играло се дрвеним штаповима са мрежицом на крају, а циљ је био убацити лопту у гол или погодити стуб. Терени су могли бити дуги и до неколико километара, а у играма су учествовале стотине, па и хиљаде играча. Често су се играле од зоре до сумрака, па и данима. Постојале су и верзије које су играле жене, попут "double ball" где се користила двострука лопта повезана кожним ременом.
-
Шини (Shinny): Ова игра је слична хокеју, где играчи штаповима гурају или ударају лопту према голу. Била је широко распрострањена, али се обично играла без посебних церемонија, иако је имала значајну улогу у друштвеном животу заједница.
-
Игре бацања лопте у вис (Ball Throwing/Ball Racing): Неке игре су укључивале бацање лопте увис, као што је лакотска игра tapa wankayeyapi („бацање лопте увис“), која је била део Седам светих ритуала, где је лопта симболизовала знање, а покушаји играча борбу против незнања. У југозападним САД и околним подручјима, племена попут Зунија и Хопија играла су кик-лопта или кик-штап трке у пролеће ради призивања кише.
-
Игре са обручем и копљем (Hoop and Javelin): Ова игра, распрострањена међу многим племенима, укључивала је бацање копља кроз котрљајући обруч. Обруч је често симболизовао штит ратног божанства или магичну мрежу Паук Жене, док је игра имала примарно верски значај, служећи као апел за заштиту и вечност живота.
Културни и друштвени значај
Игре лоптом су имале изузетан значај у животу домородачких народа Северне Америке:
- Ритуалне и верске сврхе: Многе игре су биле саставни део церемонија и фестивала. Играле су се да би се отерала болест, призвале кише, оплодила поља или се молило за благостање заједницу. Неки шамани су „прописивали“ игру ради излечења појединца или целе нације.
- Решавање спорова: Игре лоптом, посебно лакрос, често су служиле као алтернатива рату. Племена су се договарала да реше територијалне спорове или несугласице кроз игру, чиме су избегавали губитак живота у стварним биткама.
- Обука ратника: Игре су биле сурова физичка провера издржљивости, снаге и стратегије, што је била одлична обука за младе ратнике. Бруталност игре је припремала мушкарце за борбу.
- Друштвено окупљање и коцкање: Игре су биле велики друштвени догађаји који су окупљали племена и кланове. Коцкање је било универзално присутно и играло је важну улогу у прерасподели богатства унутар и између племена.
- Развој вештина: За децу, игре су биле начин да се науче важне вештине за лов, ратовање и опстанак, развијајући снагу, агилност, координацију и тимски дух.
Лопте и опрема
Лопте су се обично правиле од пуњене јелење коже или длаке, а понекад и од дрвета. Штапови за лакрос су имали облик „Т“ или „U“, са мрежицом од жила или биљних влакана. Играчи су често носили боје по телу и имали посебне ритуале пре утакмица, сличне онима за рат.
Иако су многе од ових традиционалних игара биле потиснуте или модификоване након доласка Европљана, неке, попут лакроса, су се развиле у модерне спортове и данас се играју широм света, сведочећи о дубоком и трајном наслеђу домородачких народа Северне Америке.
Нема коментара:
Постави коментар