недеља, 8. јун 2025.

Анђели

Анђели (од грчког: ἄγγελος, ángelos, што значи „гласник“; хебрејски: מַלְאָךְ, mal'āḵ, такође „гласник“) су натприродна бића која се налазе у разним религијама и митологијама, обично приказани као добронамерни небески посредници између Бога (или богова) и човечанства. Иако се њихова прецизна природа и улоге значајно разликују у различитим традицијама, најистакнутији су и развијенији у аврамским религијама.

Опште карактеристике и улоге:

Анђели се генерално схватају као:

  • Духовна бића: Не поседују физичка тела, нити имају етеричне, светлеће или славне облике. Бесмртна су и често поседују изванредну моћ и знање, мада не и свезнање или свемоћ.
  • Гласници: Њихова примарна и најдоследнија улога је да преносе божанске поруке, откровења или команде људима.
  • Божји слуге: Они извршавају Божју вољу, спроводе Његове судове и учествују у управљању космосом.
  • Чувари и заштитници: Могу деловати као чувари појединаца, народа или светих места.
  • Верници: Они стално хвале и славе Бога у небеском царству.
  • Посредници: Они премошћују јаз између божанског и људског царства.

Анђели у аврамским религијама:

Анђели су централне фигуре у јудаизму, хришћанству и исламу, иако се њихова специфична теолошка тумачења разликују.

1. У јудаизму:

Анђели (малахим) се појављују кроз Танах (хебрејска Библија) и каснију јеврејску литературу.

  • Библијске улоге: Они служе као гласници (нпр. Авраму, Лоту, Гедеону), заштитници (нпр. код Данила), разарачи (нпр. током пошасти у Египту) и инструменти божанског суда. Често су приказани као неразлучиви од Божјег присуства или чак као сам Бог у антропоморфном облику.
  • Хијерархија: Каснији јеврејски мистицизам (Кабала) развио је сложене хијерархије анђела, често повезане са Сефиротима (божанским еманацијама).
  • Кључни анђели:
    • Михаило: Арханђео ратник, заштитник Израела (Данило 10:13, 12:1).
    • Гаврило: Анђео гласник (Данило 8:16, 9:21).
    • Херувими: Чувари Едема (Постање 3:24), често приказани са крилима и више лица.
    • Серафими: Шестокрила ватрена бића која служе Божјем престолу (Исаија 6).
  • Природа: Они се разликују од људи, створени од Бога, немају слободну вољу у неким тумачењима, делујући искључиво као агенти Божје воље.

2. У хришћанству:

Хришћанска теологија је наследила велики део свог анђеоског схватања од јудаизма, додатно га развијајући.

  • Библијске улоге: Анђели објављују рођења (Гаврило Марији), достављају поруке (пастирима), служе Исусу (након искушења, у Гетсиманском врту), сведоче васкрсењу и пратиће Христа приликом његовог Другог доласка. Сматра се да обожавају Бога и штите вернике.
  • Пали анђели/демони: Хришћанство јединствено наглашава концепт палих анђела, предвођених Сатаном (Луцифером), који су се побунили против Бога и избачени из раја, поставши демони. Ово уводи морални дуализам унутар анђеоског царства.
  • Хијерархија: Средњовековни хришћански теолози (попут Псеудо-Дионисија Ареопагита) развили су сложене анђеоске хијерархије, често обухватајући девет „хорова“ или редова:
    • Прва сфера: Серафими, Херувими, Престоли
    • Друга сфера: Господства, Силе, Власти
    • Трећа сфера: Начала, Арханђели, Анђели
  • Кључни анђели:
    • Михаило: Главни арханђео, вођа небеске војске, приказан као ратник против Сатане (Откровење 12:7).
    • Гаврило: Божански гласник, који је објавио рођење Јована Крститеља и Исуса.
    • Рафаило: Анђео исцелитељ, поменут у девтероканонском делу Књиге о Тобиту.
  • Анђели чувари: У хришћанству је распрострањено веровање да свака особа има личног анђела чувара.

3. У исламу:

Анђели (мала'ика) су фундаментални за исламско веровање, често се помињу у Курану и хадисима.

  • Природа: Алах их је створио од светлости, без слободне воље (у људском смислу), и потпуно су послушни Његовим заповестима. Не једу, не пију и не спавају. Безбројни су.
  • Улоге: Записују људска дела, посредују за вернике, преносе поруке, носе Алахов престо, чувају пакао, управљају природним појавама и учествоваће на Судњем дану.
  • Кључни анђели:
    • Џибрил (Гаврило): Главни посланик, који је објавио Куран пророку Мухамеду.
    • Мика'ил (Михајло): Одговоран за кишу и храну.
    • Исрафил: Анђео који ће затрубити у трубу да би означио Судњи дан.
    • Малак ал-Мавт (Анђео смрти/Азраел): Узима душе у тренутку смрти.
    • Мункар и Накир: Анђели који испитују покојнике у њиховим гробовима.
    • Кираман Катибин: „Племенити писари“ који бележе људска дела.
  • Пали анђели: За разлику од хришћанства, ислам генерално нема концепт палих анђела на исти начин. Иблис (Сатана) се сматра џином (створеним од ватре) који се побунио, а не анђелом.

Анђели у другим традицијама:

  • Зороастризам: Одликује се доброћудним божанским бићима званим Амеша Спентас („Издашни бесмртници“) и Јазатас („Достојни обожавања“), који су еманације или помоћници Ахура Мазде и деле многе функције са анђелима (нпр. одржавање космичког поретка, вођење људи, заштита стварања).
  • Древне блискоисточне религије: Пре-Аврамске културе имале су разна божанска бића, понекад крилата, која су служила као посредници између богова и људи, утичући на иконографију и концепте анђела у новонасталим аврамским верама.
  • Њу ејџ и езотеријске традиције: Савремена њу ејџ духовност често укључује анђеле из различитих верских традиција, посматрајући их као духовне водиче, исцелитеље и изворе мудрости доступне медитацијом или каналисањем.

Културни утицај:

Анђели су дубоко утицали на уметност, књижевност, музику и популарну културу. Приказују се са крилима, ореолима и етеричном лепотом, симболизујући чистоту, божанску интервенцију и духовно вођство. Њихове приче инспиришу наративе о борби добра против зла, божанској сврси и повезаности човечанства са трансцендентним.

Арханђео Михаило носи римски војнички плашт и оклоп на овом приказу Гвида Ренија из 17. века.

Нема коментара:

Постави коментар