Архат

Термин архат (санскрит: अरहत्) или арахант (пали: अरहंत्) је значајан концепт у будизму, посебно у теравада традицији. Реч дословно значи „достојан“ или „усавршен“, изведена из корена који значи „заслужити“.

1. Дефиниција и основно значење

Архат је особа која је достигла дубок ниво духовног увида и постигла нирвану (духовно просветљење) у овом животу. То значи да је:

• Елиминисао све нечистоће (клеше): као што су похлепа, мржња и заблуда.
• Ослободио се од циклуса поновног рођења (самсара): Након смрти, неће се поново родити ни у једном царству постојања.
• Растворио „окове“ (самјоџане): Везе које везују особу за самсару су трајно прекинуте.
• Схватио праву природу постојања: Стекао је увид у пролазност, патњу и не-себе.

У суштини, архат је особа која је усавршила будистички пут и ослобођена је патње.

2. Архат наспрам Буде

Иако су и архати и Буде потпуно просветљени и ослобођени, постоји кључна разлика, посебно истакнута у теравада будизму:

• Буда: Буда (попут Гаутаме Буде, историјског Буде) је неко ко открива Дарму (учења) сам, без учитеља, а затим је подучава другима. Они су „Пробуђени“ који утиру на пут другима.
• Архат: Архат постиже просветљење пратећи Будина учења. Њих ка ослобођењу води учитељ.

У раним будистичким списима, сам Буда је понекад називан архатом. Међутим, временом је та разлика постала израженија, посебно у теравади, где се Буда сматра јединственим проналазачем пута, а архати његовим просветљеним ученицима.

3. Архат у теравада будизму

У теравада будизму, идеал архата остаје крајњи циљ за практичаре. Пут до архатства се генерално описује у четири прогресивне фазе:

1. Улазник у ток (сотапана): Онај ко је превазишао почетне сумње и погрешна веровања, улазећи у ток који води до нирване. Гарантовано му је највише седам поновних рођења.
2. Повратник једном (сакадагамин): Онај који ће се поново родити само још једном у људском царству пре него што постигне потпуно ослобођење.
3. Неповратник (анагами): Онај који се неће поново родити у људском или нижим сферама, већ ће достићи нирвану у вишем, чистом царству.
4. Архат (арахант): Завршна фаза потпуног ослобођења, након елиминације свих преосталих нечистоћа.

Након смрти архата, они доживљавају паринирвану, коначни престанак сваког постојања у феноменалном свету, истински окончавајући све трагове патње и поновног рођења.

4. Архат у махајана будизму

У махајана будизму, концепт архата се посматра другачије и генерално се сматра претпоследњим, а не крајњим циљем.

• Идеал Бодисатве: Махајана наглашава идеал Бодисатве као вишу тежњу. Бодисатва је просветљено биће које, из безграничног саосећања, одлаже сопствену паринирвану да би остало у самсари и неуморно радило на ослобођењу свих живих бића.
• Критика архатства: Неки махајана текстови критикују идеал архата као првенствено усмерен на индивидуално ослобођење, потенцијално сугеришући „страх од самсаре“ или мање потпуно саосећање у поређењу са Бодисатвом који се заветује да ће спасити сва бића.
• Архати као поштоване фигуре: Упркос томе, архати су и даље веома поштовани у махајана традицијама, посебно у Источној Азији (где су познати као Луохан на кинеском и Ракан на јапанском). Често су приказани у уметности и скулптури у групама (нпр. Шеснаест архата, Осамнаест архата или Петсто архата) као чувари Дарме, чекајући долазак будућег Буде, Маитреје. Ове фигуре се сматрају отелотворењем мудрости и духовне моћи.

5. Етимологија и симболика

• Санскритски термин „архат“ такође има тумачења осим „достојног“, укључујући „убицу непријатеља“ (што се односи на уништавање нечистоћа попут похлепе, мржње и заблуде) и „нерођен“ (што се односи на то да нема будућег поновног рођења).
• У уметности, архати су често приказани са изразитим личностима, понекад грубог или неконвенционалног изгледа, симболизујући њихову одвојеност од светских брига и њихове индивидуалне путеве ка просветљењу.

Укратко, архат представља дубоко стање духовног достигнућа у будизму – онога ко је превазишао патњу и постигао ослобођење. Иако се његово прецизно тумачење и релативни значај разликују између теравада и махајана традиција, архат остаје поштована фигура и снажан симбол трансформативног потенцијала будистичког пута.

Седећи Луохан из Јисијена, око 1000. године, један из познате групе глазираних керамичких луохана из Јисијена, Британски музеј