Агностицизам је филозофски став који тврди границе људског знања, посебно у вези са постојањем Бога, божанског или натприродног.
Основни принципи агностицизма:
- Неспознајност: Централна начела агностицизма је веровање да је постојање или непостојање божанства (или божанстава) тренутно непознато или фундаментално непознато људском разуму и емпиријским доказима.
- Недостатак довољних доказа: Агностици тврде да нема довољно проверљивих доказа који би потврдили или порекли постојање божанског бића.
Они наглашавају важност остајања у границама онога што се може показати или доказати. - Уздржавање од пресуде: Уместо да изнесу дефинитивну тврдњу о Божјем постојању (као што то чине теисти или атеисти), агностици обустављају пресуду.
Они признају могућност божанске стварности, али тврде да не поседују знање да је потврде или порекну. - Интелектуална скромност: Агностицизам често произилази из позиције интелектуалне скромности, препознајући ограничења људске перцепције и разумевања када се суочавају са метафизичким питањима.
Врсте агностицизма:
Иако основна дефиниција остаје, агностицизам може бити нијансиран:
- Снажни агностицизам (тврди, затворени, строги агностицизам): Овај став тврди да је питање постојања божанства инхерентно непознато.
Немогуће је да људи, с обзиром на њихова когнитивна и сензорна ограничења, икада стекну дефинитивно знање о овој теми. Јаки агностик би могао рећи: „Ја не могу знати, а нити било ко други може.“ - Слаби агностицизам (меки, отворени, емпиријски агностицизам): Овај став тврди да је постојање божанства тренутно непознато, али не нужно и несазнатљиво у принципу.
То сугерише да би знање могло постати доступно у будућности или да једноставно још увек није наишло на довољно доказа. Слаб агностик би могао рећи: „Не знам да ли божанство постоји, али сам отворен за доказе.“ - Агностички теизам: Особа која не тврди да зна за постојање Бога, али ипак верује у такво постојање.
Они признају недостатак сигурности, али бирају да верују. - Агностички атеизам: Особа која не верује у Бога (нема вере), али такође не тврди да зна да Бог не постоји. Они одлажу суд о коначној спознатљивости, али живе као да Бога нема.
Агностицизам наспрам атеизма:
Ово је уобичајена тачка забуне:
- Атеизам: Неверовање у постојање Бога или богова.
Атеиста даје изјаву о свом веровању (или недостатку истог). Неки атеисти могу тврдити да знају да нема Бога (јаки/гностички атеизам), док други једноставно не налазе довољан разлог за веровање (слаби/агностички атеизам). - Агностицизам: То је изјава о знању.
Агностик тврди да је постојање Бога непознато или несазнатљиво.
Могуће је бити и једно и друго: агностички атеиста (не верује у Бога и мисли да је то непознато) или агностички теиста (верује у Бога, али не тврди да зна са сигурношћу).
Историјски корени и утицај:
Иако је Хаксли сковао термин, филозофски став агностицизма има историјске претходнике, са сличним идејама које се налазе у старогрчком скептицизму (нпр., Протагорина чувена изјава: „Што се тиче богова, немам начина да сазнам да ли постоје или не, нити какви су, због нејасноће теме и краткоће људског живота.").
У 19. веку, са порастом научног истраживања и критичнијим приступом верским тврдњама, агностицизам је стекао значај као средњи пут између традиционалне верске догме и асертивног атеизма.
Познати агностици:
Многе значајне личности кроз историју су се идентификовале као агностици, укључујући:
- Чарлс Дарвин: (иако су се његови ставови развијали)
- Алберт Ајнштајн
- Марк Твен
- Карл Саган
- Бертранд Расел
- Бил Гејтс
- Бред Пит
- Морган Фриман
Агностицизам остаје значајан филозофски став у савременим дискусијама о религији, науци и границама људског знања.
Нема коментара:
Постави коментар